Prva godina života je period najintenzivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.

Mozak pamti pokrete koji se završe uspešno i nakon određenog broja ponavljanja ih pretvara u automatizme. Da nije tako, svakog jutra - kada se probudimo, morali bismo iz početka da učimo kako se peru zubi ili vezuju pertle. Međutim, mozak nije u stanju da pravi razliku između dobrih i loših šema. Zato je jako važno da roditelji u najosetljivijem i najvažnijem periodu motornog razvoja deteta naprave što manju štetu, kako bi mu pružili šansu da do maksimuma razvije svoje prirodne potencijale.

Akcija u neželjenom pravcu

U suprotnom, kada se spolja umešaju i poremete normalan motorni razvoj, što se događa stavljanjem deteta u dubak, ono razvija određene loše šeme kretanja, koje kasnije ne može da promeni. Jedan broj lekara smatra da ograničeno vreme boravka u dupku, oko pola sata dnevno, ne može da škodi. Međutim, praksa pokazuje drugačije. Zamislite kako se oseća dete koje prvi put pokušava da održava uspravan položaj? Taman nešto iskustvom nauči, a vi ga ubacite u dubak (makar i na kratko). Potom ga izvadite, baš kada je shvatilo kako ta sprava funkcioniše. Pa tako naizmenično, nekoliko meseci!?

Trapavost kao posledica dubka

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju. Ali, njihova štetnost je daleko veća, jer kod dece suzbijaju  prirodan nagon za kretanjem, što ometa pravilan psihomotorni razvoj. Istraživanja u Americi su pokazala da su deca, koja su koristila dubak sa velikim "poslužavnikom" - na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da "brbljaju", sede, hodaju, a bila su i trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Forsiranje remeti prirodan tok

Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak, pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju. Mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formiraju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive, što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može da dođe do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba. Ako stavite u dubak bebu od šest meseci, ona će da stoji oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu, opruženih kolena, što ima negativne posledice po motorni razvoj, jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

Puzanje kao balansiranje

Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju - često padaju, jer nisu ovladala ravnotežom, pošto su izostale situacije u kojima uče da balansiraju telom. Takođe, imaju poteškoća pri ustajanju, jer su uskraćena za to iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Kada uspe, na njenom licu je neverovatan izraz sreće. Sva deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja, imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake i pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

Novi standardi za bezbednost

Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju hodalice, uvodi se Novi sigurnosni standard Evropske unije - koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe, postoji zahtev upućen proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije. Poverenica Evropske unije za zaštitu potrošača, Magdalena Kuneva, kaže da će ovaj standard da zaštiti najmlađe, ali savetuje da roditelji budu u neposrednoj blizini deteta kada ga stave u dubak.

Za sada, Kanada je jedina zemlja u kojoj je, nakon što je utvrđeno koliko je korišćenje dupka opasno, zakonom zabranjena njegova proizvodnja, uvoz i reklamiranje.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut