Stalno nošenje u naručju ne podstiče bebu na aktivnost, kao i ležanje na leđima, u nosiljci ili kolicima. Boravak u ograničenom prostoru i istovremeni nagli rast, stvaraju kod bebe osećaj da ne može slobodno da se kreće. To će se ispoljiti nakon trećeg meseca, kada beba počinje polako da kontroliše svoje telo.
4. mesec
Kako počinje da se više interesuje za okolni prostor, beba postaje aktivnija, tako da se krajem četvrtog meseca u pokušaju da dođe do igračke - skotrlja na stranu. Ovo je momenat kada je moguće da padne sa kreveta ili stola za povijanje - ako je blizu ivice, zato bebu ne treba ni na sekund ostavljati bez kontakta rukom. Iako ovo još uvek nije pravo okretanje, jer su ruke i noge ispred tela, taj trenutak predstavlja početak razvoja kretanja na stranu.
5. mesec
U narednom mesecu, pokušaji da se okrene, uz pokretanje karlice, biće sve češći, što pokazuje zrelost deteta - svakako ga treba na to podsticati. U petom mesecu, beba prvi put voljno pokušava da se okrene sa leđa na stomak.
Nekada iz objektivnih razloga, kao što je široki povoj, ova aktivnost izostaje, ili ako beba uglavnom boravi u nosiljci ili kolicima - pokušaji da se okrene su onemogućeni. Krupne bebe, kao i one koje imaju nešto snižen tonus, takođe imaju poteškoća pri okretanju.
6-7. mesec
Posmatranjem bebe dok se sa šest meseci okreće sa leđa na stomak, u momentu kada se nađe na boku - možemo da uočimo kako gornja ruka ide ka suprotnoj strani, gornja noga se sve više savija a donja opruža, što jako liči na položaje koje ekstremiteti zauzimaju pri hodu. Beba se najpre okreće na jednu stranu, da bi sa sedam meseci podjednako dobro mogla da se okreće na obe strane, pokretima koračanja.
8. mesec
Sa osam meseci, beba može da napravi obrnuti pokret, odnosno da se okrene sa stomaka na leđa. Dok menja položaje, često se zadržava na boku, oslonjena o jednu ruku, dok se drugom igra igračkom. Balansirajući na boku, jača mišiće - koji će je kasnije održavati u uspravnom položaju. Sve ove aktivnosti su priprema za automatizam hoda. Ako bebi, dok leži na stomaku, pružite igračku iznad glave, ona će se osloniti na jednu ruku, a podizanjem u vis drugom će je dohvatiti. Pokret rukom na ovaj način je važan preduslov za kasnije stajanje.
Svaka faza je važna
Ako bi se ova faza preskočila, odnosno ukoliko dete ne bi naučilo da se okreće iz nekog razloga, znatno bi se narušio normalan motorni razvoj. Roditelji često ne prepoznaju detetove potrebe, ili ih pogrešno tumače, pa bebu koja hoće da se okreće - zbog straha da ne padne, drže u rukama ili je stavljaju u dubak.
Motorni razvoj deteta u prvoj godini se odvija određenim redosledom, koji ne sme da se remeti spolja, dovođenjem u sedeći i uspravan položaj pre nego što to samo dete uradi, bez ičije pomoći. Stvaranjem određenih uslova i adekvatnom stimulacijom, možemo da pomognemo bebi da neometano prođe kroz sve faze razvoja i uspešno se pripremi za hod.
Prerano opružanje nogu
Dubak, hodalice i slične sprave, u ranom uzrastu izazivaju kod deteta opružanje nogu - kada ono još uvek nije spremno za to, dovode do stajanja na prstima i mogu da uzrokuju deformitete stopala, zbog preranog opterećenja telesnom težinom. Istovremeno, detetu remete normalan motorni razvoj i uskraćuju prolazak kroz važnu fazu sazrevanja, a to je podizanje u klečeći položaj, podizanje u stojeći i održavanje ravnoteže u stojećem položaju.
Najbezbednije na podu
Da bi se beba nesmetano okretala, mora da bude na čvrstoj, ravnoj površini, umesto na mekanom krevetu. Najbezbednije je da stavite neku podlogu na pod, gde ima dovoljno prostora, odakle ne može da padne. Stimulišite bebu njenom omiljenom igračkom, koju ćete pomerati tako da je usmerite na okretanje. Noge ne smeju da joj budu sputane odećom koja ograničava slobodne pokrete. Ako mora da nosi široki povoj, švedska pelena treba da bude tako postavljena da ne ograničava pokrete u kukovima. Ukoliko beba uz sve uslove i dodatnu stimulaciju ne pokušava da se okrene sa leđa na stomak, ili ako se pri stavljanju na stomak odmah okrene na leđa, svakako treba konsultovati lekara.
Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut