Dojenje, kao zdrav početak jednog novog, mladog života treba da bude bezbrižna životna faza svake majke. U svakodnevnom radu farmaceuti često sreću zabrinute dojilje, koje dolaze po savet za različite tegobe koje bi u nekoj drugoj životnoj fazi rešavale lakše, bez velike panike, u kućnim uslovima i same.
Grip i prehlada su stanja koja su česta i koja ne zaobilaze ni žene u fazi dojenja. Šta smeju da koriste, a da ne ugroze zdravlje svoje bebe samo je jedno od pitanja zabrinutih majki. Terapija gripa i prehlade je simptomatska, što znači da se najčešće leče simptomi gripa i prehlade kao što su zapušen nos, curenje nosa, bolno grlo, otežano gutanje, povišena telesna temperatura, glavobolja...
"U lečenju se prednost daje nefarmakološkim merama. Kada je u pitanju zapušen nos i curenje nosa savetuje se primena lekova sa lokalnim delovanjem, najčešće su to nazalni vazokonstriktori ili kortikosteroidi u obliku kapi ili sprejeva za nos.
U periodu laktacije sprejevi i kapi za nos na bazi nafazolina, ksilometazolina, oksimetazolina i oni koji sadrže mometazon, flutikazon i beklometazon su bezbedni za upotrebu, jer se ne izlučuju u majčino mleko.
Kada je u pitanju bolno grlo preporučuje se primena pastila i aerosola za grlo koji sadrže lokalni anestetik (benzokain, lidokain), antiseptik (hlorheksidin, cetilpiridinijum,benzalkonijum) ili nesteroidni antiinflamatoni lek (flubiprofen). Bitno je naglasiti da pri lokalnoj terapiji resorpcija lekovite supstance je minimalna ili ne postoji, te je koncentracija leka u mleku nemerljiva – objašnjava Bojana letić, magistra farmacije Farmaceutske komore Srbije.
Kada su u pitanju preparati za sistemsku primenu kod dojilja , oni mogu imati uticaj na dojeno dete tako da je potrebno predvideti rizik i uporediti ga sa rizikom od prestanka dojenja i sa raspoloživim terapijskim alternativama i odluku uskladiti sa tim.
"Za terapiju glavobolje i povišene temperature u periodu dojenja bezbedna je primena paracetamola i ibuprofena. Na tržištu su prisutne kombinacije više različtih grupa lekova u jednoj tableti. Primenu tih lekova treba izbegavati iz razloga što se neretko desi da jedan lek možemo bez rizika koristiti dok neki drugi ne. Ponovljena primena može da smanji produkciju mleka i treba je izbeći.
Mogući neželjeni efekti su agitacija i iritabilnost. Kako bi period laktacije prošao što zdravije, trebalo bi sprovesti preventivne mere kada su grip i prehlada u pitanju. Farmaceuti, savetnici za imunizaciju u svojim apotekama širom Srbije pružaju uslugu savetovanja koja se odnosi na vakcinaciju protiv sezonskog gripa i pneumokoka. Trudnice i buduće dojilje mogu potražiti ovu uslugu kod svog izabranog farmaceuta od kojeg će dobiti savete i informacije zasnovane na dokazima, a odluku o prevenciji doneće same", ističe Letić.
Upotreba lekova protiv kašlja tokom dojenja
Kada je primena lekova za kašalj kod dojilja neophodna, faktori kao što su starost bebe i da li je rođena prerano ili ima hronične zdravstvene probleme su važni u odabiru terapije. Bebe uzrasta do dva meseca mogu imati probleme sa metabolizmom lekova koje dobiju putem majčinog mleka i mogu biti podložnije neželjenim efektima. Mleko je takođe njihova potpuna ishrana, a neki lekovi mogu smanjiti količinu mleka. Što je beba starija, manja je verovatnoća da će lek izazvati ozbiljne probleme, ali oprez je uvek poželjan.
"Kada biramo lek u apoteci za dojilju kao farmaceuti uvek razmatramo kolika je količina leka koja završava u majčinom mleku i da li je lek prihvatljiv da se daje direktno bebi. U zavisnosti od toga da li je kašalj produktivan (vlažan) ili neproduktivan (suv), primenjuju se lekovi za ublažavanje refleksa kašlja ili lekovi za olakšavanje iskašljavanja.
Suvi kašalj kod doilja može biti rezultat iritacije sluzokože grla usled zapušenosti nosa pa su nefarmakološke mere kao što su primena ovlaživača vazduha, topli tuš ili kupka ili ispiranje nosa fiziološkim rastvorom poželjne i efikasne. Za tretman suvog kašlja majke koje doje mogu primeniti i biljne preparate kao što su čajevi, sirupi i pastile koji u svom sastavu sadrže beli slez ili islandski lišaj, čija je primena bezbedna kod ove populacije" – objašnjava mr ph spec. Jasna Anđelković iz Farmaceutske komore Srbije.
Suvi kašalj kod doilja ne treba tretirati kada postoji i najmanja količina sekreta jer može doći do nagomilavanja sadržaja u plućima koji može izazvati ozbiljnije infekcije što je naročito opasno kod doilja koje imaju astmu. Pastile protiv kašlja mogu sadržati više komponenti kao što su med, mentol, cink ili biljni sastojci. Obzirom da se ove pastile nalaze u prodaji i van apoteka, savet je da se uvek obratite farmaceutu u apoteci koji će pročitati sastav i dati vam odgovarajuću preporuku, jer mnoge komponente nisu dobro proučavane u dojenju i mogu uticati i na produkciju mleka i na bebu.
"Lekovi ekspektoransi ambroksol, acetilcistein, bromheksin, karbocistein i biljni lekovi koji kao komponente sadrže bršljan, timijan i bokvicu kompatibilni su sa dojenjem, ne očekuje se pojava neželjenih efekata kod bebe tako da se mogu primenjivati kod nadražajnog kašlja.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, na predlog Republičke stručne komisije za podršku dojenju, izradilo je Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja koje su dostupne farmaceutima u svim apotekama u Srbiji. Farmaceuti zahvaljujući ovim smernicama upoznati su sa raspoloživim činjenicama o bezbednosti propisanih lekova, što nam olakšava izbor optimalnog leka, upravljanje racionalnom farmakoterapijom dojilja i omogućuje bezbedan nastavak dojenja tokom terapije" , kaže Anđelković.
Lekovi za terapiju bolesti gastrointestinalnog trakta
Nakon porođaja, u postpartalnom periodu, konstipacija nije retkost. Nastaje iz više razloga, usled hormonskih promena i smanjene pokretljivosti creva, usled smanjenog unosa tečnosti, a povećane potrebe za tečnošću zbog dojenja, kao i smanjenog kretanja.
- Ono što savetujemo dojiljama najpre su nemedikamentozne mere - unos veće količine vode i tečnosti, unos hrane bogate dijetnim vlaknima kao što su cela zrna žitarica, mekinje, sočivo, zatim unos hrane koja je prirodni laksativ kao što su suve šljive, neoljušteno voće i praktikovanje fizičke aktivnosti. Ukoliko sve te mere ne daju rezultate, onda se mogu preporučiti lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta, a u potpunosti su bezbedni u periodu dojenja. Gorušica je obično karakteristična za poslednji trimestar trudnoće, ali se takođe može javiti i tokom perioda dojenja. Srećom, postoji nekoliko lekova koji su sigurni za upotrebu tokom dojenja i mogu pomoći u tretiranju gorušice – kaže mag.farm.spec. Milena Milojević.
BONUS VIDEO
Yumama/Jasna Drenovac