U trudnoći razmišljate o mnogim stvarima – najpre, kako će proći porođaj, da li će mnogo boleti, da li će sve biti u redu. Mnoge buduće mame, naročito one koje će to postati prvi put, razmišljaju i o dojenju.
Stručnjaci su saglasni da je majčino mleko najbolja hrana za bebu, mada, naravno, nije "kraj sveta" ni ako iz nekog razloga ne možete ili ne želite da dojite svoje dete. Međutim, ako želite da svoju bebu hranite na ovaj način, u narednim redovima saznajte sve o dojenju od savetnice za dojenje Milene Popević.
Najpre, pitali smo je da li svaka žena može da doji dete i u kojim slučajevima to nije moguće.
"Statistke kažu da svega tri do pet odsto žena ne mogu da doje svoje bebe, ali u svetu kome živimo mnogo žena ima problema sa dojenjem i realan problem sa nedovoljnom produkcijom mleka, što i jeste najčešći razlog zbog koga misle da ne mogu da doje. Ovaj problem je vrlo često izazvan lošim savetima koji se dobijaju od okoline. Kod mnogih mama je moguće rešiti problem i povećati količinu mleka, dok je kod onih koje moraju da kombinuju dojenje i hranjenje mlečnom formulom moguće napraviti plan koji će pomoći mami da doji onoliko dugo koliko ona želi. Bolni podoji su drugi razlog i ako do bola dolazi tokom podoja važno je pronaći uzrok i rešiti ga. Dojenje ne sme da boli", rekla je ona za Yumamu, dodajući da ukoliko mama ima neki problem sa dojenjem uvek je najbolje da se obrati savetnici kako bi se utvrdilo u čemu je tačno problem.
Dakle, gotovo sve žene mogu da doje, a Popević nam je objasnila i treba li buduće mame da rade nešto pre porođaja, kako bi pripremile grudi za dojenje.
"Čim žena ostane u drugom stanju njeno telo počinje pripremu za dojenje, to je ona osetljivost u grudima koja uglavnom bude i prvi znak da je žena trudna. Nakon toga telo nastavlja pripremu, a jedna od njih je i početak proizvodnje kolostruma tj. prvog mleka, već negde sredinom drugog trimestra trudnoće, tako da onog trenutka kad se beba rodi, kolostrum je čeka spreman u dojkama".
Savet je da se beba odmah po rođenju stavi na dojku, kako bi se što pre stimulisala proizvodnja majčinog mleka. Međutim, ponekad to nije moguće iz različitih razloga – recimo, kod carskog reza. Mnogi misle da je to prepreka za uspešno dojenje, a evo šta kaže savetnica.
"Ukoliko iz bilo kog razloga mama i beba ne mogu da imaju zlatni sat (kontakt koža na kožu uz inicijaciju dojenja) odmah nakon porođaja, preporuka je da čim se mogućnost stvori, mama i beba imaju kontakt koža na kožu uz prvi podoj. Mame obično savetujem da ako se kontakt koža na kožu nije desio u porodilištu, pa čak i ako je beba tamo sisala, da čim dođu kući počnu da ga praktikuju jer ima mnoge benefite".
Kada se porodite, dobićete mnogo saveta od okoline, što željenih, što onih koje niste tražili. Neki će vam reći i da je potrebno da se od početka redovno izmlazate, a savetnica za dojenje rešava ovu dilemu.
"U bilo kom periodu dojenja izmlazanje mleka se radi ako su mama i beba odvojene, pa mama želi da održi laktaciju ili ukoliko imamo potrebe da povećamo količinu mleka koju mama proizvodi. Isto se odnosi i na vreme nakon porođaja. Ako su mama i beba odvojene, mama bi trebalo da stimuliđe dojke (blaga masaža i izmlazanje) čim oseti da to može da radi. Tada ne može da očekuje da će iz dojki izaći velike količine mleka, već nekoliko mililitara kolostruma, nekad i svega par kapi, ali je dobro da stimuliše dojke barem na dva do tri sata dok je ne spoje sa bebom", objašnjava Popević.
Buduće mame najčešće zanima i da li mogu da urade nešto na samom početku kako bi podstakle proizvodnju mleka.
"Mleko tj. kolostrum je već u dojkama. Čestim pražnjenjem dojki se podstiče proizvodnja, a beba nakon rođenja uglavnom i želi često da sisa ukoliko je isključivo dojena, pa nema neke potrebe da se nešto dodatno radi".
Neke žene će vam reći da u porodilište ne krećete bez veštačkih tj. silikonskih bradavica, koje ponekad zaista mogu da pomognu. Pitali smo savetnicu ko i kako treba da ih koristi.
"Silikonske bradavice mogu biti dobar pomoćnik, ali vrlo često, zbog nepravilnog korišćenja, naprave još veći problem. U našim porodilištima ih najčešće posavetuju čim vide da mama ima ragadu (ranica na bradavici koja nastaje usled lošeg hvata bebe na dojci) ili ako beba ne uspeva da uhvati dojku. Naravno, ove probleme treba rešavati na drugačiji način, jer silikonska bradavica uglavnom samo zamaskira problem, ne reši ga stvarno".
Popević je objasnila i kako odabrati pravu veličinu veštačke bradavice, ukoliko vam je ona potrebna.
"Veličina mora da odgovara i mami i bebi. Mamu ne sme da žulja, bradavica ne bi smela da se tare o zidove silikonske što znači da otvor silikonske mora da bude tri do četiri milimetra veći od same bradavice, a tokom podoja između mamine bradavice i vrha silikonske mora da postoji prostor. Beba ne bi smela da ima nagon za povraćanjem kad je pravilno uhvati. Međutim, najčešće viđam da beba hvata samo vrh silikonske tj. sisa samo bradavicu, pa uglavnom i ne znamo da li silikonska odgovara bebi ili ne, dok ne probamo da je postavimo pravilno. Beba koja sisa preko silikonske bradavice na dojci treba da izgleda isto kao i beba koja sisa bez, a kako bebe vole dojku, vrlo često one budu te koje odbace silikonsku čak i ako mama ne pokušava to da uradi. Svakako, savet jeste da se pokuša sa ukidanjem silikonske jer je direktan kontakt sa dojkom prirodnija stvar nego kontakt preko silikona, ali postoje situacije kada to nije moguće, pa je svakako bolje dojiti sa njima nego uopšte ne dojiti. Uvek moramo da procenimo šta je najbolje za mamu i bebu".
Bez obzira na to da li ćete dojiti sa veštačkom bradavicom ili bez nje, ono što je veoma važno je da bebu pravilno namestite na dojku.
"Najvažnije je da mami bude udobno, ali neki osnovni savet bi bio da beba bude celim telom okrenuta ka mami, da im se stomaci dodiruju, a nekad je potrebno da i bebine grudi dodiruju mamu. Bebina glava bi trebalo da bude blago zabačana unazad tako da joj brada uroni u dojku, a uvo, rame i kuk treba da joj budu u jednoj liniji. Usta što više otvorena jer beba mora da uhvati i veći deo areole, ne samo bradavicu, da bi pravilno sisala. I da ponovim, mami treba da bude udobno".
Dakle, bebu treba namestiti na određen način, a evo i na šta treba da obratite pažnju kako biste bili sigurni da se beba dobro "nakačila" na dojku.
"Najčešći znak da nije dobro uhvatila dojku je bol, a ako nema bola, ali se beba brzo umara ili zvuči kao da se pridavljuje mlekom, svakako bi trebalo proveriti da li je sve u redu sa hvatom", zaključila je savetnica za dojenje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: