Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Poremećaj mišićnog tonusa kod dece: Distoni sindrom - uzroci, posledice i rešenje

Šta je distoni sindrom, kakve probleme može da izazove, ali i kako pomoći detetu sa ovim poremećajem možete pročitati u tekstu.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Distoni sindrom je dijagnoza sa kojom se susreću majke čija je trudnoća bila rizična, a porođaj prevremen, otežan ili izveden carskim rezom.

Ovakav poremećaj tonusa kod novorođenčeta ne predstavlja bolest već stanje koje je se javlja kao posledica traume mozga u trudnoći ili porođaju.

Mišićni tonus

Mišićni tonus je sila kojom se mišić odupire istezanju. U nekim slučajevima on može biti promenjen.

Ako dete izgleda preterano kruto i čvrsto, ima stisnute šačice i nakon trećeg meseca života ili vrlo rano (pre trećeg meseca) može samostalno držati glavicu tada govorimo o povišenom mišićnom tonusu ili hipertonusu.Hipertonus često može zavarati roditelje koji mogu da pomisle da je dete napredno. Stisnute šake u boksačkom položaju i zgrčene nožice tipične su za tek rođene bebe. S vremenom bi ta napetost mišića ipak trebala popuštati.

Za razliku od hipertonusa kod sniženog mišićnog tonusa ili hipotonusa dete je preterano mlitavo i opušteno i može izgleda mlohavo i "mekano". Hipotonija je uobičajena u prvih nekoliko meseci života deteta, i kasnije bi trebala da nestane.

Povezane vesti

Asimetrija mišićnog tonusa

Kod malih beba često se dijagnostikuje asimetrija mišićnog tonusa. O asimetriji govorimo ako je na jednoj polovini tela tonus viši u odnosu na drugi deo tela, trup deteta se presavija poput luka, a glava i karlica se izvrću na stranu napetih mišića.

Distoni sindrom

Ukoliko se kod deteta javljaju simptomi i hipertonusa i hipotonusa tada govorimo o distonom sindromu. Kod tih bebica neki mišići su previše opušteni, a drugi zgrčeni. To je najčešći poremećaj tonusa kod novorođenčadi i ne predstavlja bolest već stanje koje je posledica traume mozga u trudnoći ili na porođaju.

Veliki broj dece kojima je nakon porođaja utvrđeno moždano krvarenje određenog stadijuma imaće upravo ovu dijagnozu. Bebe sa ovom dijagnozom uključuju se u vežbe razvojne gimnastike i budu praćene od strane čitavog stručnog tima (pedijatar, fizijatar, neurolog, neuropedijatar, defektolog, logoped...).

Kada se zabrinuti?

Roditelji treba da počnu da brinu kada dete kasni u razvoju više od tri meseca. Takođe, pažnju treba obratiti i ako je dete jako čvrsto, tvrdo ili teško, i ako je jako mekano i mirno ili ako često ima čvrsto zatvorene šakice.

Razlog za brigu je i kada dete starije od dva meseca koje često drži palac u šaci, ne oslanja se na puna stopala kada ga se postavi na čvrstu podlogu, ako nožice idu "u iks", ako postoji bilo kakva razlika u funkciji ili držanju jedne strane u odnosu na drugu.

Stručnu pomoć treba potražiti i ukoliko se dete "izvija", tj. zabacuje glavicu prema nazad, a tako da telo ide u luk - to može raditi i na podlozi, ali i dok ga držite u rukama.

Povezane vesti

Kome se obratiti?

Ukoliko roditelj primeti bilo koji od ovih simptoma, na njih obavezno treba da skrene pažnju prilikom pregleda kod pedijatra koji će utvrditi da li je potrebno napraviti procenu detetovog razvoja kako bi se evidentiralo stvarno odstupanje od normalnog razvoja i započelo s terapijom.

Prognoze

Teško je prognozirati razvoj deteta čiji je mozak pretrpio povredu. Deca se razvijaju različitim, individualnim tempom. Ono što je sigurno je da pravovremenim prepoznavanjem odstupanja i uključivanjem u primereni oblik terapije dajete detetu veću šansu za normalan rast i razvoj.

Važna je stimulacija

Osim motoričkog razvoja koji je uočljiv i nestručnom oku i koji će vas podstaći da potražite stručnu pomoć, veoma je važno kontinuirano pratiti celokupni razvoj svakog deteta s distonim sindromom budući da se stvarne posledice traume mogu uočavati i pronalaziti i nakon prohodavanja i ne moraju biti vezane samo za motorički razvoj.

Potrebno je imati na umu čudesnu moć ranog podsticanja razvoja koji će pravilnom i pravovremenom stimulacijom, uprkos početnim preprekama, rezultirati zdravim detetom.

Nataša Čičin-Šain, prof defektolog i Stela Horvat, prof rehabilitator

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica