Ključ je, naime u fokusiranju bebe na roditeljske ekspresije i glas. Igranjem možete dete koje ne pokazuje želju za socijalnom interakcijom navesti da razvija svoje društvene veštine. Rezultati pokazuju izuzetan napredak dece koja su učestvovala u istraživanju.

"Cilj je bio da proverimo da li je moguće otkriti simptome autizma kod dece mlađe od 12 meseci, a zatim im omogućiti tretman uz roditeljsku pomoć", tvrdi autorka studije Sali Rodžers, profesorka psihijatrije i bihevioralnih nauka na univerzitetu u Kaliforniji za Huffington Post.

Rani simptomi mogu pokazati uslove za razvoj autizma tokom vremena, kako dete odrasta, ali je beba ponekad premala da bi se postavila definitivna dijagnoza. Vaše dete, dakle ne mora pokazivati simtome koji su definitivno povezani sa autizmom, ali svakako je neohodan poseban rad ako su u pitanju znaci zaostajanja. Deca podvrgnuta ovom tretmanu pokazala su preokret u svom ponašanju te više nisu toliko zaostajala u odnosu na vršnjake.

"Sve, osim jedne bebe, pokazale su izuzetan napredak nakon terapije, a šest od sedam beba je do svoje druge godine sustiglo svoje vršnjake", kaže Rodžers u studiji objavljenoj u The Journal of Autism and Developmental Disorders.

Tretman je baziran na Early Denver Start modelu, a bavi se fokusiranjem dečije pažnje na glas i izraz lica kod roditelja. Zadatak je bio naučiti roditelje kako da se pravilno ophode sa decom da bi ih socijalno više angažovali.

"Studije pokazuju da roditelji dece sa autizmom imaju odlične roditeljske veštine, samo njihove bebe ne reaguju na način na koji će roditelj dobiti potvrdu da je na dobrom putu. Ako beba nije zainteresovana, promenite taktiku", kaže Rodžers.

Ključ je u tome da verujete svojim instinktima, te ako sumnjate da vaše dete pokazuje određene znake zaostajanja odmah potražite pomoć, iako mnoga deca koja kasnije razviju autizam ne pokazuju simptome tako rano. Ipak, najviše obratite pažnju na ponašanje deteta između prvog i drugog rođendana.