Plivanje je izuzetno zdrava fizička aktivnost - utiče na pravilan rast i razvoj deteta, sprečava pojavu deformiteta kukova, kolena i stopala, grudnog koša i kičmenog stuba. Odlična je prevencija gojaznosti i nedostatka fizičke kondicije. Metoda učenja beba da plivaju u ranom uzrastu nije nova u svetu, pa ni kod nas. Mnoge zemlje je praktikuju, a u tome prednjače Japan i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Kod nas je to dugogodišnja praksa u Gradskom centru za fizičku kulturu (Stari DIF), gde tri puta nedeljno možete da vodite svoju bebu na plivanje. U tekstu koji sledi saznajte koje elemente beba treba da nauči, i kako se to radi.

Beba zna da pliva, ali vremenom to zaboravi

Jedan od urođenih refleksa sa kojima bebe dolaze na svet je i „refleks plivanja“, koji je prisutan do kraja četvrtog meseca života, kada spontano nestaje.

Sećanje na iskustvo plivanja u maminom stomaku se zadržava sve do 14. meseca života. Da je tako, znamo po tome što - kada bebi polijemo lice vodom, ona instinktivno zadržava dah


Zahvaljujući njemu, bebe zaista mogu da plivaju u tako ranom uzrastu. Mnogi roditelji nisu upoznati sa tom bebinom sposobnošću, zbog čega se uglavnom plaše da tako nešto pokušaju. Nakon četvrtog meseca, beba više nije u stanju da spontano propliva, već je tome treba učiti. Najbolje je da se to radi uz pomoć obučenog trenera, koji roditelje vodi korak po korak. Beba prvo treba da savlada održavanje na vodi i ronjenje, a onda da to čini samostalno.

Priprema za plivanje se obavlja u kadi

Kada su priprema i plivanje u pitanju važno je da voda bude topla (28-29 stepeni), kao i da roditelji imaju gde da presvuku bebu pre izlaska napolje. Priprema za plivanje se obavlja u kadi, gde voda doseže do bebinih ramena. Beba je okrenuta leđima ka roditelju koji je drži ispod pazuha, a zatim je spušta u kadu i nagne malo napred. Beba će početi da hoda, jer se aktivira urođeni refleks automatskog hoda. Ovo može da se radi dok beba ne napuni dva meseca, kada se refleks hodanja gasi.

Prvo se uči održavanje na vodi...

Posle pripreme sledi učenje bebe da se održava na vodi, i to prvo na leđima, a zatim i na stomaku.

Beba prvo treba da savlada održavanje na vodi i ronjenje, a onda da to čini samostalno. Najbolje je da se to radi uz pomoć obučenog trenera, koji roditelje vodi korak po korak


 Instruktor pokazuje roditeljima kako da pravilno drže bebu – ramena i glavu, kao i kako da je okrenu na stomak, a da se ona ne uplaši. Dok se ovo uvežbava, povremeno se prska bebino lice - da refleksno zažmuri i zadrži dah.

... pa ronjenje

Nakon dve nedelje uvežbavanja na leđima i stomaku, povećava se broj ponavljanja vežbi, i tako još dve nedelje. Sledeća faza je ronjenje, što je glavni zadatak pripreme za plivanje. U ovoj fazi roditelji se obučavaju kako da nauče bebu da roni, a kasnije i da se održava na leđima bez držanja. Kada savladate ove korake verujemo da ćete uživati u zajedničkom plivanju sa svojom bebom.


Značaj plivanja

Plivanje je izuzetno zdravo: povećava plućni kapacitet, jača imunitet, podstiče rast i razvoj koštano-mišićnog sistema. Obuka se obavlja u malim bazenima, gde je roditelj sve vreme uz svoju bebu - drži je u rukama i sprovodi instrukcije koje dobija od trenera, što je potpuno bezbedno! Ne preporučuje se odlazak na bazen u prvih mesec dana, dok se ne završi period adaptacije koji je bebi neophodan, kao i ako postoje bilo kakvi zdravstveni problemi koji bi se boravkom u vodi pogoršali. Nasuprot tome, bebama koje imaju određene razvojne probleme, pored uobičajenih terapijskih postupaka se preporučuje i odlazak na bazen, kako bi se proces oporavka ubrzao i bio uspešniji.



Tekst: Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut