Rahitis - uzroci, simptomi, lečenje

Nedovoljan unos vitamina D u fazi kada kosti intenzivno rastu, dovodi do pojave rahitisa. Kako se on leči?

Daleko najčešći razlog nedovoljne mineralizacije jeste nedostatak vitamina D, neophodnog za ugradnju kalcijuma u hrskavice i kosti. Kao posledica se javlja bujanje hrskavičavog i koštanog tkiva, što stvara karakteristična zadebljanja na tipičnim mestima. Međutim, kosti ostaju meke, jer nema kalcijuma da im dâ potrebnu čvrstinu, pa se krive, i tako nastaju deformiteti.

Kako dolazimo do vitamina D?

Vitamina D nema dovoljno u hrani, naročito u mleku, ali se on stvara u koži, pod dejstvom sunčevih zraka. Kod odojčadi koja živi u područjima sa umerenom ili hladnom klimom, i ne iznosi se golišava napolje tokom cele godine, stvaranje vitamina D u koži ne zadovoljava potrebe organizma, pa su deca u prošlosti često obolevala od

rahitisa. Danas se ova bolest uspešno prevenira dodavanjem vitamina D u vidu kapi, ili u sastavu adaptiranih mlečnih formula za bebe.

Šta se događa u organizmu bebe ako ne unosi dovoljno vitamina D?

Nedovoljan unos vitamina D u fazi kada kosti intenzivno rastu, dovodi do pojave rahitisa. Ukoliko je rast prestao, bilo zbog uzrasta, bilo zbog nekog oboljenja, nedostatak vitamina D uzrokuje takozvanu osteomalaciju, to jest razmekšanje kostiju - koje su sklone prelomima, ali ne i rahitis - koji karakterišu promene u zonama rasta kosti.

Međutim, postoje retki slučajevi kada uneti vitamin D ne može da se iskoristi - bilo zbog urođene greške u njegovom metabolizmu, bilo zbog stečenih oboljenja creva, jetre ili bubrega - u kojima se ovaj metabolizam normalno odvija. Tada se razvija takozvani vitamin D rezistentni rahitis - rahitis neosetljiv na vitamin D, koji se leči drugačije nego "obični" - vitamin D zavisni rahitis.

Kada se javljaju prvi simptomi rahitisa?

Kod dece koja su rođena sa dovoljnim zalihama kalcijuma i fosfora, znaci rahitisa usled neunošenja ili nemogućnosti iskorišćavanja vitamina D počinju da se ispoljavaju od

drugog meseca života. Do tada zdrava beba postaje razdražljiva, slabo sisa, slabo spava, i puno se znoji. Prvi znaci na skeletu se zapažaju na kostima lobanje, koje su mekane i na pritisak se ulubljuju, da bi se potom vratile u normalan položaj, poput ping-pong loptice (kraniotabes). Fontanele (razmaci između kostiju) su široko otvorene i sporo se zatvaraju.

Kakve se analize rade da bi se utvrdio uzrok bolesti?

Najvažnije su biohemijske analize. Potrebno je odrediti nivo kalcijuma, fosfora i enzima alkalne fosfataze u krvi, koja je najranije promenjena - u smislu porasta iznad normalnih vrednosti. Koncentracija fosfora je kod "običnog rahitisa" snižena, ali u slučaju nekih retkih formi bolesti može da bude i povišena. Zbog kompenzatorno pojačanog rada paratiroidnih žlezda, nivo kalcijuma u krvi se obično održava u granici normale. Ukoliko taj "zaštitni mehanizam" izostane, beba može da ispolji simptome rahitogene tetanije. Rendgenski snimci dokazuju promene na kostima.