Nekada se verovalo da ograničena pokretljivost nogu i asimetrija brazdi na butinama mogu da budu znaci razvojnog poremećaja kuka i da pažljivim posmatranjem mama može da uoči taj problem kod svog novorođenčeta. Pokazalo se, međutim, da klinički nalaz nije u korelaciji sa anatomskim, odnosno patološkim nalazom koji se javlja na kuku, što znači da ne postoji način da majka prepozna ovaj problem kod svoje bebice.
Stanje bebinih kukova se utvrđuje ultrazvučnim pregledom.

O potrebi blagovremenog otkrivanja problema, razgovarali smo sa prof. dr Zoranom Vukašinovićem, specijalistom ortopedije - ekspertom za dečju ortopediju, načelnikom Službe za dečju ortopediju i traumatologiju Instituta na Banjici.

Kada je najbolje da se obavi prvi pregled bebinih kukova?

- Najbolje je da se to uradi odmah po rođenju, već u porodilištu. Zato što, ako nešto nije dobro, lečenje se najlakše sprovodi u tom najranijem uzrastu, koji se naziva još periodom apsolutne izvesnosti. Nažalost, u našoj sredini to nije u potpunosti zaživelo, i uglavnom se poštuje samo zakonska regulativa koja obavezuje da sva deca budu pregledana prvi put do kraja trećeg meseca života, što je sa aspekta eventualnog lečenja poprilično kasno. Tada već ulazimo u period takozvane relativne izlečivosti. Klinički pregled nije dovoljan zbog svoje nepouzdanosti, već mora da se uvek dopuni ultrazvučnim pregledom, koji je jednostavan i neškodljiv.

Kolika je učestalost razvojnih poremećaja kuka?

- Poremećaj kuka u našoj sredini se javlja sa učestalošću oko 2,5 odsto, i to je najčešća bolest kuka uopšte. Razvojni poremećaj kuka se sreće u celom svetu, ali je na našem području češći, kao i u zemljama Jugoistočne Evrope, Balkanskog poluostrva i Bliskog Istoka... Kod nas ima više endemskih lokaliteta, to su pojedini delovi Vojvodine, na primer. Nažalost, ni nakon brojnih istraživanja sprovedenih poslednjih decenija u celom svetu, nije se došlo do preciznog zaključka šta uzrokuje razvojni poremećaj kuka.

Prema današnjem stanovištu, postoje dve grupe faktora: u jednoj su nasledni, u drugoj faktori sredine, odnosno mehanički faktori, koji mogu da deluju u tri vremena - u vreme trudnoće, u vreme porođaja i posle porođaja.

Šta može da dovede do razvojnih poremećaja kuka?

- Tačan uzrok bolesti do danas još nije poznat. Postoje brojne, manje ili više pouzdane teorije, a to znači da bolest za sada ne možemo da iskorenimo. Ipak, možemo preventivno da delujemo, a to znači da prepoznamo faktore rizika - kako porodično (prethodno oboljenje u porodici od iste bolesti), tako i one vezane za trudnoću (smanjena količina plodove tečnosti, višestruka trudnoća, disproporcija veličine ploda i materice majke), kao i sam porođaj (karlični i porođaj carskim rezom). Osim ovog, preventivno delovanje podrazumeva i ranu dijagnostiku i široko povijanje u najranijem odojačkom uzrastu, kako bi se stimulisao pravilan razvoj do tada još nezrelih kukova.

S obzirom da postoji izvestan procenat i takozvanih odloženih poremećaja, neophodno je da se kod sve zdrave dece kukovi pregledaju još jednom - u četvrtom mesecu života.

Mogu li stil života majke u toku trudnoće i ishrana da doprinesu pojavi ovog problema?

- Od ponašanja majke tokom trudnoće ne zavisi ništa, niti na bilo koji način ona može da prevenira da ne dođe do ovog poremećaja.

Povezane vestiSnežana MilanovićRazvoj bebe: Vežbe za pravilan razvoj kukova

Zbog čega insistirate na ranoj dijagnostici?

- Ukoliko se bolest prepozna u prvoj godini života, leči se neoperativnim, blagim procedurama, raznim aparatima uz koje su bebine nožice u raširenom položaju - što omogućava da se glavice butnih kostiju postavljaju duboko u čašice. Pomoću glavice se te čašice, koje su prirodno plitke i nedovoljno razvijene, naknadno razvijaju. To je i osnovni princip lečenja.

Lečenje je utoliko lakše ukoliko je dete mlađe. Napretkom uzrasta, lečenje je sve komplikovanije, rezultati sve neizvesniji, a učestalost komplikacija sve veća. Sa navršene dve godine, prestaje mogućnost za neoperativno lečenje, i od tada pa nadalje može da bude samo hirurško. Svi oni kod kojih lečenje započne kasno, ili se sprovede neadekvatno, imaju doživotnu patnju, njihovim lečenjem se bavimo i u adolescentnom i u odraslom dobu, i veliki broj njih već u mladom uzrastu završava sa veštačkim kukovima. Na raspolaganju imamo razne vidove gaćica i aparata. U našoj sredini su najpopularnije terapijske gaćice (po Pajiću) i Pavlikovi remeni.

Koliko traje blagovremeno lečenje neoperativnim putem?

- Ne dugo, tri do šest meseci, i to sa odličnim ishodom. Zbog toga je važno da se razvojni poremećaj kuka kod novorođene dece na vreme dijagnostikuje.                                                                                                

Tekst priredila Mirjana Ajbl