Pod pojmovima opstipacija, konstipacija ili zatvor se podrazumeva eliminacija male količine suve, tvrde stolice, uz teškoće pri defekaciji i smanjenu frekvenciju pražnjenja creva.

Učestalost pražnjenja creva zavisi od više faktora: individualnih, psiholoških i spoljnih (način i vrsta ishrane, uhranjenost, zdravstveno stanje). Kontrolu pražnjenja creva dete uspostavlja postepeno - tokom druge godine života, u čemu postoje znatne individualne razlike. Odojče na prirodnoj ishrani u proseku ima dve do četiri stolice dnevno, a odojče na veštačkoj ishrani - manje. Ponekad beba ima stolicu u toku svakog obroka (gastrokolični refleks), ali ona može da izostane i po sedam do deset, pa i 14 dana. U oba slučaja, dete je sasvim zdravo, ukoliko je: mirno, lepo sisa, ne povraća... Međutim, ako beba nema stolicu, a ima nadut trbuh, povraća u mlazu, grči nožice ka stomaku i vrišti - to je znak da nešto nije u redu, pa je hitno treba odneti lekaru. (Više o ovoj temi pročitajte u tekstu: Opstipacija kod novorođenčeta)

Jednogodišnje dete ima od jedne do dve stolice dnevno, do jednu stolicu na drugi dan, normalne po konzistenciji i količini. Ako starije dete ima manje od tri normalne stolice nedeljno, koje se eliminišu bez teškoća - ne radi se o opstipaciji, pa lečenje nije potrebno.

Povezane vestiIshrana bebeŠta preduzeti kada beba tvrdu stolicu?

Opstipacija može da se javi kod dece svih uzrasta - izolovano, ili u sklopu nekih oboljenja. Deca sa opstipacijom - ili spontano imaju stolicu posle intervala od najmanje tri-četiri dana, ili svakog dana eliminišu malu količinu tvrde stolice.

Kako nastaje opstipacija?

Postoji nekoliko mehanizama koji dovode do opstipacije, bez obzira na uzrok:

Akutna i hronična opstipacijaOpstipacija može da bude akutna i hronična.Akutna opstipacija je kratkotrajna (u toku povišene temperature i povraćanja - kao posledica dehidracije, posle neke operacije, ili promene načina života i ishrane).Hronična opstipacija je teži problem - kako u dijagnostičkom, tako i u terapijskom pogledu. Ponekad se iza nje kriju retke metaboličke i endokrine bolesti, ali ne treba zanemariti i moguće psihogene faktore.

1. Smanjena efikasnost crevnih pokreta (peristaltike), čiji je uzrok nepravilna ishrana (puno mleka, a malo čvrste hrane, nedovoljne količine celuloze, ili prevelike količine šargarepe, ovsenih pahuljica ili pirinča u hrani, nedovoljan unos tečnosti...). Ovakva ishrana ne obezbeđuje dovoljan volumen (zapreminu) crevnog sadržaja, potreban za stimulaciju crevne peristaltike, koja je spora i nedovoljno efikasna.

2. Inhibicija refleksa defekacije, koja nastaje:

- voljno, usled zauzetosti igrom, boravka van kuće, pružanja otpora roditeljima i drugo

- kod postojanja analnih fisura (ranica)

- kod urođenog ili stečenog oštećenja kičmene moždine, mentalne retardacije

3. Poremećaj opuštanja mišića stezača anusa (čest mehanizam), može da prati analne fisure.

4. Slabost trbušnih mišića koji učestvuju u napinjanju pri defekaciji. Viđa se kod urođenih mišićnih slabosti (distrofičari), teške pothranjenosti, ili nakon nekih bolesti (dečja paraliza, rahitis).

Klinička slika opstipacije zavisi od uzrasta deteta i, delimično, od samog uzroka opstipacije. Retko je izolovana, a češće udružena sa gubitkom apetita, bolovima u trbuhu i bolnom defekacijom, ponekad sa povraćanjem. Kod analne fisure se viđa krv na stolici.

Komplikacije mogu biti razne, a jedna od najčešćih je enkopreza. Ova deca, usled hronične opstipacije, nikad dovoljno ne isprazne creva, sa posledičnim nagomilavanjem crevnog sadržaja i prekomernim rastezanjem zida debelog creva, što remeti njegovu peristaltiku. Iz crevnog sadržaja se upija voda, a ostatak postaje još tvrđi i teže se eliminiše. Nastaju analne fisure i defekacija postaje sve bolnija. Anusni kanal se postepeno rasteže i skraćuje, a sfinkter slabi i postaje nedovoljan da zadrži stolicu, koja izlazi nekontrolisano.

Da li razlozi za opstipaciju mogu da budu i emocionalne prirode?

U slučaju da ne može da se otkrije nikakav uzrok opstipacije, nije na odmet ispitati osobu koja čuva dete kako postupa sa njim dok je na noši. Psihogena opstipacija je češća kod školske dece, koja svesno odlažu pražnjenje creva, izbegavajući prljave nužnike, ili iz raznih emocionalnih razloga.U svakom slučaju odlaganje pražnjenja creva, posle dužeg vremena nastaje inhibicija refleksa defekacije i, posledično - opstipacija.

Kako se opstipacija leči?

Lečenje zavisi od uzrasta deteta, uzroka i trajanja problema. Kratkotrajna opstipacija se leči lako (na primer, povećanim unosom tečnosti kod dehidriranog deteta, ili primenom klizme mineralnog ulja ili sapunice). Postoje i gotove mikroklizme.

Lečenje hronične opstipacije je znatno teže. Anatomske abnormalnosti se leče hirurški. Važna je korekcija ishrane. Vlaknasta hrana, koja sadrži dosta celuloze (šljive, smokve, urme, breskve, kupus, kelj, crni hleb, žitarice, mekinje) deluje blagotvorno na pražnjenje creva - razmekšava stolicu, povećavajući njenu zapreminu i olakšavajući defekaciju. Analne fisure se tretiraju mastima sa anestezinom dok ne zarastu, kako bi se ublažio bol pri defekaciji.

Kad god postoji nakupljanje veće količine tvrde stolice, kao prva pomoć se primenjuju sredstva koja razmekšavaju stolicu i olakšavaju njeno eliminisanje (mineralna ulja, Portalak), ali obavezno pod kontrolom lekara. Dete treba podsećati da prazni creva svakodnevno, najbolje

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Povezane vestiZdravlje detetaBorba protiv opstipacije: pravilnom ishranom do rešenja problema