Obrada pupka

Kada je u pitanju pupak novorođenčeta, obrada se vrši jednom dnevno (posle kupanja), i to dezinfekcionim sredstvom (Povidon jodid rastvor ili Octenisept), nakon čega se odozgo stavlja sterilna gaza. Ukoliko se pupčana rana ne osuši za pet dana nakon otpadanja pupčanog patrljka, ili patronažna sestra ima neku primedbu, ili se javi crvenilo kože oko pupka, bebu istog dana treba da pregleda pedijatar.

Pre pregleda ne treba sipati nikakav antibiotik u pupak (upotreba antibiotskih praškova je odavno napuštena), kako uzeti bris ne bi bio lažno negativan. Infekcija pupka kod novorođenčeta je ozbiljna bolest i može da je leči isključivo lekar.

Soor (bele naslage gljivice kandide na jeziku ili sluznici usne duplje)

Skida se gazom umočenom u rastvor sode bikarbone (jedna kašičica na jedan decilitar prokuvane i ohlađene vode), namotanom na čist prst. Ovaj postupak treba izvoditi pre jela, onoliko puta koliko je potrebno.

Istovremeno se bebi, tokom četiri do pet dana daje i lek protiv kandide (Nystatin kapi ili Dactanol gel), četiri puta dnevno posle jela (za doziranje pročitati prospekt).

Grčevi

Zdrava beba u prva tri meseca često ima grčeve, koji su posledica nakupljanja gasova u digestivnom traktu. Ona tada vrišti, crvena je u licu i grči nožice. Najpre treba pokušati sa masažom stomačića, i to desnom rukom, u pravcu kazaljke na satu (čiji je zamišljeni centar pupak), u trajanju od deset do petnaest minuta.

Ako to ne pomogne, treba dati lek Simeticon (Espumisan L, SAB-simplex), koji smanjuje površinski napon mehurića i dovodi do njihovog prskanja u lumenu creva. Lek je neškodljiv, ali ne pomaže uvek. Čajevi na bazi komorača mogu da pomognu, ali unos povećane količine tečnosti u vreme kada nisu vrućine remeti podoj, pa to treba izbegavati.

Proliv

Akutni proliv odojčeta zahteva konsultaciju pedijatra zbog velike mogućnosti dehidracije. Odojče na prirodnoj ishrani treba da nastavi da sisa. Što se tiče druge vrste hrane, potrebna je odgovarajuća dijeta i povećan unos tečnosti. Korisno je dati lekove koji sadrže "dobre" bakterije (Liobif, Probiotic), ali se antibiotici ne preporučuju, osim u težim slučajevima, jer mogu da produže kliconoštvo.

Od koristi mogu biti adsorbensi - lekovi koji deluju lokalno, vezujući toksine i mikrobe (npr. dioktahedral-smektit, Smecta). Aktivni ugalj je takođe adsorbens, ali se ne daje bebama.

Zapušen nosić

Obično je prvi simptom respiratornih infekcija. Osim što bebi jako ometa disanje, naročito u toku hranjenja, predstavlja i veliki rizik za zapaljenje srednjeg uva, Zbog toga nosić treba čistiti svaki put kada se napuni sekretom, a obavezno pre svakog obroka. U tu svrhu se koristi fiziološki rastvor, koji se direktno iz plastične ampule uštrca bebi u obe nozdrve, a zatim sadržaj nosića izvuče specijalnim aspiratorom (prema priloženom uputstvu).

Pumpica za nos može da se koristi posle navršena tri meseca života. Kapi za nos koje sadrže Efedrin mogu da se koriste kod bebe starije od mesec dana, i to samo prema preporuci lekara, razblažene onoliko koliko odgovara uzrastu - najviše tri puta dnevno, i ne duže od pet dana.

Šta ako bebu boli uvo?

Ovaj bol je veoma intenzivan (često se javlja kod deteta koje ima zapušen nos). Obično se javlja iznenada, u snu, iz koga se beba budi uz jak plač i trese glavom. Od koristi može da bude ukapavanje po dve Otol H kapi u oba uva, nakon što se prethodno povuče ušna resica na dole i unazad, kako bi kapi skliznule u dubinu.

Posle toga se u oba uva stavi mali smotuljak vate, a nos pročisti na ranije opisan način. Otol H ne treba sipati u uši minimum osam sati pre otorinolaringološkog pregleda, jer menjaju izgled bubne opne pa lekar može da previdi upalu. Takođe ih ne treba sipati u uvo ako iz njega nešto curi. Nije dozvoljeno gurati štapiće u uši, pošto nabijaju ušni vosak i povećavaju rizik od zapaljenja uva.

Izbijanje zubić

Zna da bude pravo mučenje za bebu. Ona je tada razdražljiva, trpa ručice u usta, a ponekad ima i blago povišenu temperaturu. Od koristi može da bude rastvor anestetika Ksilokaina - kojim treba da se premazuju desni, ali u tome ne treba preterivati. Uvek dobro dođe i gumena glodalica.

Infekcije očiju

Nisu retke kod beba. U tom slučaju oko krmelja, a vežnjača je crvena. Oči se ispiraju sterilnom, troprocentnom bornom kiselinom. Ali, kako je njen rok trajanja pet dana, ne vredi je držati u kućnoj apoteci.

Kao zamena može da posluži čaj od kamilice. Oči se čiste sterilnom gazom (za svako oko posebnom), od spoljnog ugla oka ka nosu.

Antibiotska terapija je u domenu lekara.

Infekcije kože

U odojačkom periodu ih obično izaziva bakterija zlatni Stafilokok. Svaku infekciju je potrebno da pogleda lekar. Bebu je dobro kupati u blagom rastvoru hipermangana (paziti da ne uđe u oči), a gnojanice dezinfikovati Povidon jodidom ili Octeniseptom. Lekar će, prema obimu i intenzitetu infekcije, da se odluči za lokalnu ili sistemsku primenu antibiotika.

U svakom slučaju, većina kožnih promena praćena gnojenjem dobro reaguje na Stanicid mast. Dobro je imati u apoteci i Enbecin sprej, naročito za povređenu kožu na kojoj je počela infekcija. Bebe najčešće imaju sitne bubuljice u pregibima i njih treba sasušiti nanošenjem krečnog mleka - dva, tri puta dnevno, uz pomoć sterilne gaze.

Alergije

Kod beba nisu retka pojava. Najčešći je dečji ekcem, koji se javlja na obrazima i čelu kao crvene bubuljice, koje počinju da vlaže i pretvaraju se u kraste. Osim u slučaju veoma izraženih ili sekundarno inficiranih promena, ne savetuje se primena nikakvih lekova niti krema, jer je njihovo povoljno dejstvo kratkotrajno, a neželjeni efekti trajni. Potrebno je eliminisati alergen (najčešće belančevine kravljeg mleka).

Ako se, pak, javi neki drugi oblik alergije, odojče treba da pregleda lekar. Starijem detetu može da se da antihistaminik u obliku sirupa (Claritine, Aerius, Pressing i dr.), ali samo po preporuci lekara, jer se mnogi lekovi iz ove grupe ne primenjuju u prve tri godine života.

Povraćanje

Može da bude u sklopu respiratorne infekcije, kada intenzivan kašalj izaziva refleks povraćanja, ali i kao posledica trovanja zagađenom hranom ili vodom. Ukoliko povraćanje nije često i obilno, želudac može da se dva sata odmori od bilo kakvog unosa hrane i tečnosti, a zatim treba početi sa rehidracijom - unosom čestih, a manjih količina vode ili čaja. Soli za rehidraciju (Orosal, Humana elektrolyt) se rastvaraju u prokuvanoj i ohlađenoj vodi, prema priloženom uputstvu.

Detetu se daju ukoliko postoje znaci dehidracije (suva koža i usne, obložen jezik, uvučena fontanela na glavi, oskudno mokrenje). Treba se pridržavati uputstva sa kesice, a rehidraciju prekinuti kada dete dobro promokri i prestane da gubi tečnost putem proliva, povraćanja i/ili povišene temperature. U slučaju da beba uporno povrati sve što proguta, nikakvi lekovi koji su joj dati na usta neće pomoći, pa je neophodno da se leči u bolnici. Novorođenče koje povrati u mlazu više od dva puta dnevno, mora da pregleda pedijatar.

Za razliku od povraćanja, bljuckanje je normalna pojava. Ukoliko beba dobro napreduje, dovoljno je da joj se samo podigne uzglavlje - podmetanjem rolne peškira pod dušek.

Hronične bolesti

Za decu koja imaju neku hroničnu bolest, apoteka treba da sadrži potrebne lekove i pribor koje je preporučio pedijatar. Tako, na primer, za odojčad koja često ima napade otežanog disanja, potrebno je da roditelji nabave inhalator, putem koga će davati lekove koje doktor propiše. To je mnogo bolje nego da se dete inhalira u zdravstvenoj ustanovi, jer tako nije moguće obezbediti kontinuitet davanja (npr. na šest do osam sati), a i iz higijenskih razloga je bolje da ima svoju masku.

Pribor koji je potreban ako deca pate od hroničnih bolesti su: toplomer, aspirator za nos, inhalator (kod deca koja su sklona otežanom disanju).

Antibiotike ne treba držati u kućnoj apoteci, da se ne bi davali bez saveta lekara, jer to često odmaže u lečenju i otežava postavljanje tačne dijagnoze.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar