Prirodno ili carski rez: Iskustvo mame koja je imala dva potpuno različita porođaja

Pročitala sam priču mame Milice i apsolutno je u pravu. Imam dvoje djece - sina i kćerkicu. Sina sam rodila prirodnim putem.

Javila sam se nakon tih dva sata čekanja i doktorica mi na pregledu kaže da je porod krenuo i šalje me hitno u rađaonu. Od silnog uzbuđenja ne znam kako sam i dospjela do sale. Toga dana rađaona je bila puna. 

Ležala sam na hodniku i slušala ostale žene kako govore da ne mogu da izdrže i da ih mnogo boli. Mislila sam da mene ne boli i nije tad u tom trenutku. 

Ležeći na krevetu počeli su se javljati jaki bolovi koji te podsticu da vrištiš. Doktorica upozorava da čuvam snagu, trebaće mi. 

Nakon pola sata držala sam svoga sina u naručju. 

Poslije, uz pomoć babice sam se okupala i smjestila u sobu. Bebu su mi odmah donijeli i kroz dva dana sam napustila bolnicu. Kretanje i sve ostalo bilo je normalno kao i prije poroda.

Drugi porod carski rez.

Ostala sam u bolnici jer su bebi opadale sekunde otkucaja srca. Do termina je ostalo još nekih sedam dana i nisam osjećala nikakve bolove. 

Mnogo sam se plašila drugog poroda, ne znam zašto, jer je prvi prošao sasvim normalno. Ali osjećala sam neki strah, kao da nešto neće biti u redu. 

Nakon dva dana provedena u bolnici, dolazi doktorica koja mi je savjetovala da ostanem na promatranju ta dva dana, dolazi ona da me pregleda ponovo i uradi ultrazvuk.

Nakon svega toga govori mi da bebi nije više mjesto u mom stomaku i da će me uvesti u porođaj. Spremila sam se i došla u salu, legla na krevet. Umirala sam od straha. 

Pored velikih bolova nisam mogla ni da dišem. Dali su mi kisik, počela sam se tresti, a u svemu tome nisu čuli ni bebu. I doktorica me šalje na hitan carski.

Uspavali su me.

Budim se u sobi, ne znam gdje sam i zašto sam tu i odmah osjećam jake nepodnošljive bolove. Ne mogu da se pomjerim, ne mogu da dišem, a usta i grlo suhi, žedna sam, međutim ništa ne smijem jesti ni piti do sutra navečer.

Ne mogu ni da pričam sa svojima koji stalno zovu na telefon. Noć je i nekako prošla, ležala sam nepomicno. 

Rano ujutro dolaze babice da me dignu iz kreveta. Užasno je boljelo. Ne možeš da dišeš od bolova bukvalno. Kasnije vade kateter i onda ustaješ sama do toaleta i vraćaš se nazad. Moraš poslije sve sama. Pravi pakao. 

Stigla sam kući za par dana, uz strogo mirovanje. A da ne spominjem vađenje konaca silne injekcije i infuzije. 

Oporavak od carskog reza trajao je dosta duže.

Moj savjet za buduće mame - pustite da sve ide prirodno. Bolovi koji se osjete kod prirodnog porođaja brzo nestaju, dok kod carskog reza osjećate jake bolove poslije kad se probudite i bukvalno vam nije ni do čega. 

Ali još moram da dodam - zahvaljujući carskom rezu, moja beba je sada zdrava i živa. Hvala Bogu.

Mama Amra

Pročitajte i...