Moja ćerka se neće igrati lutkama, igraće se puškama: Mamina poetična priča o roditeljstvu

"Moja ćerka se neće igrati njima.

Daću ih njoj.

Da stavi na svoja ramena pušku, umesto krila iz kostima vile.

Da nateže praćku, umesto da vuče četkom kose svojih lutkica.

Da nišani onom strelom i nek tuče u onaj džak. Ne treba ti, mila, mirna ruka da izvučeš ajlajner, već da precizno udariš tu životinju koja bi da te pipne.

Njemu ću dati lutku, šoljice i slikovnicu.

Budi nežan da bi bio snažan.

Budi snažan da ne bi bio grub.

Znaš, dete je nekada bilo dete.

Blatnjavo, nasmejano, raspevano, razigrano, lepljivih ruku i s čokoladom između mlečnih zubića.

Dete je postalo meta.

Isto kada je postalo i metak.

Onda, kada je učitelj u drugom dva, osnovne škole, smatrao da je car humora ako svom razredu kaže – guzica, sike, piša, seks.

Onda, kada se u petom razredu nastavnica biologije pridružila maturantima u nameri da se dvoje balavaca iz petog de poljube.

Onda kada je trener svoje igračice pljeskao po zadnjici da proveri koja je pravilno radila vežbe.

Onda kada je direktor škole zanemario žalbe da dečaci pipkaju devojčice, jer je to bilo oko školske slave,

a važnije je naći dobro prase da se nešto stavi pod zub nakon svetosavske akademije.

Onda kada si mislila da u tu kancelariju idu najbolje polaznice glumačke škole.

Ne moraš da budeš roditelj da bi rekao nešto o ovome.

Dovoljno je što si jednom bio dete.

Ne moraš da budeš psiholog

Budi nečiji razgovor,

zagrljaj,

Budi nečije razumem te

i volim te,

Budi nečiji razlog za hrabrost

I ne budi ničija osuda.

A ti, mala, pegava devojčice, koja si vukla svoj kofer sa snovima…

Tebi hvala.

Što nisi prestala da sanjaš.

Što si živela košmar.

Što ne buncaš

I što si glasna dovoljno da probudiš svesti i savesti iz najdublje pospanosti.

Mala, pegava devojčice,

Velika, hrabra ženo.

Tebi hvala.

U ime svih nas,

U ime svih onih malih koje tek prohodavaju,

U ime svih onih koje su zauvek zaspale u strahu da priznaju.

Tebi hvala.

Ti si ljubav.

Ti si snaga.

Ti si Milena.

Nisi sama."

Milica Milošević, Lola magazin

Pročitajte i...