Kako naučiti dete da se štiti od virusa? 4 važna saveta defektologa

1. Obogatiti dnevnu rutinu

Kada detetu (pa i odrasloj osobi) iznesemo neko novo pravilo bez prethodnog objašnjavanja zbog čega se ono uvelo i zašto je važno da ga poštujemo, veoma je mala verovatnoća da će ga usvojiti. Deca starijeg uzrasta su svesna da neko vreme nisu išla u školu ili vrtić, slušala su o pojavi virusa od strane odraslih, te je važno raditi na tome da razumeju situaciju u kojoj smo se našli. Posebno je štetno negirati da se desila neka promena, a potom zahtevati da dete poštuje određena pravila. Ono se tada nalazi u nejasnoj situaciji i najverovatnije neće prihvatiti pravila koja mu se uvode. Na primer, ukoliko želimo da naučimo dete kako da postavi ruku dok kašlje i kija, možemo to uraditi na sledeće načine:

"Stavili smo ruku ovako (odrasla osoba hvata dete za ruku i postavlja u pravilan položaj), da virus ne bi odleteo na tetu."

„Kada kašlješ ili kijaš stavi svoj lakat preko nosa i usana."

Osim toga što je prva rečenica prijatnija i nema zapovedni ton, ona uključuje i direktno pokazivanje. Direktno pokazivanje (postavljanje ruke u pravilan položaj) je očigledno, jasnije, konkretnije i uvek daje više uspeha nego objašnjenja (druga rečenica) koja su deci često konfuzna. Najvažnije, u drugoj rečenici dete ne zna zbog čega postavlja ruku na taj način, za njega to pravilo nema značenje i najverovatnije se neće ni prihvatiti.

3. Kreativno izražavanje

Zanimljiva je činjenica da čak 90% informacija dobijamo putem čula vida. Sem toga, deca su bića kreativnosti, te ovakav način rada sa njima gotovo uvek dovodi do cilja. Što su aktivnosti kreativnije, deci su primamljivije i duže se pamte. Možete praviti kutijice u kojima ćete odlagati sapune, praviti ili nabaviti zanimljive sapune i druga higijenska sredstva, igrati se pravilnog kijanja i kašljanja i slično. Deca se sećaju trenutaka kada su bila kreativna i kada im je bilo zabavno, pa će se tako urezati u pamćenje način na koji štitimo sebe.

4. Moć pohvale

Već je dobro poznato koliko su takozvane 'metode potkrepljenja' važne i efikasne. Stoga, važno je uočiti kada je dete na dobrom putu, odnosno kada dobro usvaja sadržaj. Pohvala je povratna reakcija koja je svima nama, pa i deci potrebna. Ona budi pozitivne emocije, pa će dete ponavljati ponašanja koja zaslužuju pohvale. Ipak, treba imati u vidu da je pohvala verbalna metoda i da koliko god je potrebna i efikasna, aktivnosti u kojima je dete učestvovalo su mnogo efektivnije. Potrebno je da dete obavlja radnje, da uči kroz pokret, razmišljanje, donošenje zaključaka, da postavlja pitanje, pogreši i pokušava, jer se upravo tako stiču adekvatne veštine. Sem toga, kada dete uvidi u konkretnoj situaciji da je uspelo da uradi nešto što je do tada radila odrasla osoba, stiče osećaj samopoštovanja i sopstvene vrednosti. Briga o zdravlju je izraz samopoštovanja i ljubavi prema sebi. Možda je doba pandemije prilika da deca od najranijeg uzrasta steknu naviku da brinu o sebi i neguju zdravlje kao jednu od osnovnih vrednosti.

Pročitajte i...