'Pitala sam se da li ću moći da hodam posle porođaja': Teško iskustvo mame koja je imala PROLAPS ORGANA MALE KARLICE

U Srbiji se jako malo priča o problemima koje žene mogu imati posle porođaja. Izostaje razumevanje i pomoć. Žene su uglavnom prepuštene same sebi. U najosetljivijem periodu ostaju same. Bore se, svaka na svoj način. Pored fizičkih trauma, tu su one psihičke, koje, zbog nebrige, ostaju i ceo život.

Kasnije, oko 12 i 30, počinjem da padam od bolova, ne mogu da se zadržim na nogama. Stave me na ctg, meni noge podrhtavaju po krevetu, ne mogu da ih kontrolišem. Tada su me stavili na porođajni sto. Imam napone, ali se jako sporo otvaram.

U 13h sam preko veze dobila epidural (inače taj dan nisu nikome hteli da daju). Već sam bila iscrpljena. U 14 h dolazi moja doktorka i manuelno mi širi grlić, pipka me, vidim da joj nešto nije jasno, zove drugog doktora. On me pregledao i konstatuje "može da prođe”". Ona kaže ne može, pogledaj još jednom, on kaže može (ne znam na šta se to odnosilo). Pitala sam da li je sve u redu, kažu jeste. Pita me taj drugi doktor od kada imam bolove, ali me moja doktorka preduhitrila u odgovoru i kaže mu od 13h (a ja sam ih imala od pola 10).

Dobila sam indukciju 20, a oni su otišli. Posle pola sata se vratila moja doktorka, opet širi ručno grlić, onako životinjski i kaže Guraj. Guram, ali ništa. Pozovu babicu da mi legne na stomak, ja guram, ona pritiska i ništa. Kažu mi da ne sarađujem dovoljno. Dolazi medicinski tehničar (muško) i on to ponovo isto radi, s tim da je to toliko snažno da sam mislila da će oči da mi ispadnu, a videla sam kada je pukao neki krvni sud i šinknula je krv na doktorku. Međutim, ni to nije uspelo, kažu opet ne sarađujem (posle porođaja sam bila sva modra, po licu i vratu od napinjanja, a po stomaku od istiskanja).

U međuvremenu sam dobila još dve indukcije. Kako ništa nije uspevalo, odlucili su da mi izvuku bebu vakuumom. Nisu mi ništa rekli, samo sam videla da su dovezli na kolicima neku spravu, u momentu je oko mene bilo 10 lekara, sestara i posle par minuta su izvukli bebu. Imala sam osećaj kao da sam se rastavila, pitala sam se da li ću moći da hodam...

Nego, rodila sam živog i zdravog dečaka, dobio je ocenu 9/10, imao je mali cefalhematom od vakuuma. Sreća moja najveća na svetu.

Ali, pošto je tema porođaj, nastaviću o njemu. Urađena mi je revizija i manuelno odstranjivanje posteljice. Revizija. Pukao mi je grlic na dva mesta, vagina, rađena mi je epiziotomija. Pola sata sam usivana. Bolovi su nedeljama posle porođaja bili užasni.

S obzirom na takav porođaj, očekivalo bi se da ću bar imati malo bolju negu na odeljenju, ali je i ona izostala. Čini mi se da niko nema ni razumevanja ni vremena za nove mame i njihove strašne probleme. Rodila si - sada se snalazi kako znaš i umeš.

Užasan bol u trticnoj kosti je trajao danima. Takođe i bol od rane. Dugo posle porođaja nisam mogla da ustanem iz kreveta. Nisam mogla uopšte da podignem karlicu. Posle 42 dana sam počela da sedim. Posle 3 meseca saznajem da mi je grlić toliko loše ušiven, da ću morati da idem na neku intervenciju, gde će da ga dilatiraju (otvore). Pukao mi je sfinkter - moram da ga operišem. Spala mi je bešika i materica, bukvalno se vidi spolja. Velika rektokela... I to moram da operišem.

Ali, u Srbiji se ne rade ove operacije kod mladih žena! Moram da čekam da ostarim da bih to popravila. A do tada treba da zivim sa inkontinencijom, stalnim osecajem pritiska i bola kada hodam ili stojim. A tu je i osecaj nesigurnosti. Svaki put kada ustanem sa stolice zaboli me trtična kost. Prošlo je dve godine od porođaja, a ja još nisam potrčala. Fizički mi je jako naporno da provodim sate sa detetom napolju. O psihičkom momentu da ne govorim. Imam 29 godina i prvo mi je dete. Pitam se da li ću se ikada oporaviti i biti ona stara?! Hvala Bogu beba mi je dobro i to me jedino teši. Nadam se da nijedna žena na ovom svetu neće imati loše iskustvo kao ja. Nadam se da će doktori biti pažljiviji.

Mama Katarina

Pročitajte i...