'Ne pitaj me kako znam': Mamina emotivna i kratka priča o životu

Nikad ne oklevaj da pošalješ nekome poruku napisanu od srca, ma koliko patetična bila, jer možda više nikada nećeš imati priliku za to.

Ne pitaj me kako znam.

Nikad ne oklevaj da pošalješ cveće ili poklon dragoj osobi, ma koliko povod bio banalan. Ulepšaćeš joj dan, a svoj još i više, veruj mi.

Ne pitaj me kako znam.

Nikad ne oklevaj da odeš na trening. Iako si imala sastanak za sastankom, ispunila bar tri želje jedne trogodišnjakinje, legla u jedan i spremila bar dve vrste jela. Telo će ti reći hvala.

Ne pitaj me kako znam.

Nikad ne oklevaj da pomogneš nekom ko je na početku, iako ti to ne traži. Seti se sebe kad si bio na tom mestu. Zapostavi sve. Izmisli tih deset minuta. Vratiće ti se. Trostruko.

Ne pitaj me kako znam.

Nikad ne oklevaj da pojedeš taj čokoladni kolač, iako je 11 uveče. Ili da popiješ treću čašu vina. Jednom se živi. A, ući ćeš u novu ciklama haljinu. Nekako.

Ne pitaj me kako znam.

Nikad ne oklevaj da u redu punom nervozni ljudi ispred kase kažeš da je u redu trudnica i da ona mora da ima prednost.

Neka se bune. Ona mora prva.

Ne pitaj me kako znam.

Nikad ne oklevaj da napraviš pauzu od svih obaveza, istrčiš do prodavnice i kupiš posluženje ženama koje čiste tvoju zgradu. Tek onako.

Dobićeš osmeh.

Ne pitaj me kako znam.

mama Aleksandra Rajković Ristić

Pročitajte i...