Vest da se Hitnoj pomoći u Beogradu za jednu noć javilo petoro uplašenih roditelja jer su njihova deca, stariji tinejdžeri, pretili da će se ubiti, zabrinula je javnost.

Lekari kažu da je to apel mladih ljudi, da time traže pomoć, a da je to način da skrenu pažnju na sebe, jer nemaju emocionalnu podršku i razumevanje okoline.

Prof. Mirjana Jovanović, direktor Klinike za psihijatriju KC Kragujevac, kaže da postoji više faktora za autodestruktivno i suicidalno ponašanje kod mladih i da su to različiti problemi u društvu, socijalni problemi među vršnjicima, vršnjačko nasilje.

Pojašnjava da razlog može biti i porodična problematika - razvod roditelja ili stalne svađe, razne vrste fizičkog ili seksualnog nasilja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, problemi sa zdravljem.

Promene u ponašanja mogu da ukažu da mlada osoba razmišlja o samoubistvu. Neki prvi znaci su povlačenje u sebe, izolacija, prestanak druženja sa dosadašnjim prijateljima, autodestruktivna rizična ponašanja.

Suicidalne namere ispoljavaju se i kroz neka interesovanja na internetu, kao što su traganje za lekovima kojima čovek može da se ubije, oružje. Znak mogu biti i ekstremne promene raspoloženja, česte priče o smrti, izjave kao što su ''voleo bih da sam mrtav'', ''bolje da se nisam ni rodio".

"Alarm roditeljima treba da bude i ukoliko se dogodi da dete poklanja drugima svoje lične stvari koje su mu posebno drage bez posebnog razloga, zatim izražavanje bespomoćnosti ili osećaj da smo zarobljeni, da nema izlaza iz trenutne situacije, promena nekog obrasca ishrane, obrasca spavanja", pojašnjava Jovanović.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeRadije biraju drogu, alkohol i samubistvo nego stručnu pomoć: Kako prepoznati da je tinejdžer u problemu?

Neka deca od 14 do 20 godina počinju da konzumiraju alkohol i psihoaktivne supstance. Poslednje istraživanje, rađeno među srednjoškolcima, pokazalo je da je 25 odsto tinejdžera probalo marihuanu, dok je osam odsto redovno koristi. Neku drugu drogu probalo je 10 odsto srednjoškolaca, a jedan odsto je redovno koristi.

Jovanović pojašnjava da kod starijih adolescenata nije dovoljno razvijeno analitičko mišljenje o posledicama takvog ponašanja.

"Oni obično nešto urade pa kažu nisam ni razmišljao do čega može da dovede. Jednostavno, u mozgu analitičko mišljenje nije razvijeno do kraja. Sa jedne strane su burne emocije, sa druge strane nemogućnost da se sagledaju sve posledice i u tom raskolu, u toj frustraciji nastaju ideje o samoubistvu", navodi ona.

U SAD postoje istraživanja koja pokazuju da su samoubistva među tinejdžerima na drugom mestu kao uzrok smrtnosti. U Srbiji nisu rađena istraživanja te vrste, ali se pretpostavlja da je slična situacija.

"Za roditelje je veoma važno i da poznaju digitalni svet svoje dece, da znaju šta ih interesuje na internetu, da prate njihov digitalni život, da prate šta objavljuju na društvenim mrežama, sa kim komuniciraju, da prate video igrice koje vode ka suicidu", pojašnjava Jovanović.

Podseća da je 2014. i 2015. godine bila aktuelna video igrica "plavi kit" za koju je potvrđeno da je dovela do 130 samoubistava među tinejdžerima.

Pred roditeljima je danas veliki i težak zadatak, jer moraju da poznaju mnogo toga, da razumeju kako izgleda anksioznost, depresija, da prate digitalan život svoje dece, da se razumeju u tehniku, kaže Jovanović.

"Čim se uoče promene važno je potražiti pomoć od psihijatra, psihologa. Dobar put je da prvo školski psiholog popriča sa detetom, pa tek onda da potraži pomoć dalje, kliničkog psihologa i psihijatra", navela je ona.

Veliki problem je, kako kaže, što u Srbiji nema dovoljno dečjih psihijatara - svega četrdesetak.

"U Kragujevcu ima samo jedan dečji psihijatar što je malo. Imate psihologe koji mogu da pomognu. Adultni psihijatri (za odrasle) mogu da se pozabave uzrastom od 16 do 18 godina, međutim ispod 16 godina to je posao dečjih psihijatara. To je posao pred državom da taj problem rešava u budućnosti", zaključila je ona.

Zapratite nas i na Instagramu!