'Nisam znala da dišem pravilno, ali sam znala da vrištim kao ranjena životinja' - iskustvo mame sa prvog porođaja

Zdravo,

Od svih priprema, preostali su mi Jutjub i akupunktura, koju mi je patronažna sestra radila 4 sedmice po 30 minuta prije termina za porođaj. Takođe sam radila masažu međice, te sam prošla bez hirurskog sječenja.

Predviđeni termin sam prenijela 3 dana, i tog 11. jula sam osjetila prve kontrakcije oko 18h. Nije bilo bolno, niti nepodnosljivo. Do ponoći sam ostala u stanu, a onda smo krenuli put bolnice. Primljena sam u bolnicu, i poslije pregleda rečeno mi je da sam otvorena 5 cm. Bila sam presrećna što me neće vratiti kući i što je pola posla već odrađeno bez jakih bolova.

Porođaj se odvijao u Gracu. Sala za porođaj liči na mini garsonjeru, gdje se nalazi stol za porodilju, ormar, stolica za parnera, tuš kabina i wc, kao i vaga i ostale stvari za bebu. Suprug je sve vrijeme bio sa mnom. U sali uvijek bude samo jedna zena. Ja sam bila na ctg prikopcana, a on je bio podrška. Babica bi nas obišla na svakih 15-20 minuta da provjeri kako sam. U međuvremenu sam se istuširala dva puta i već je bilo oko 5h. Ja sam se nadala da ću bebu ugledati do 8h. Međutim, na tih 8 cm, beba nije htjela da se spušta, a mene su hvatali sve veći bolovi. Za epidural je bilo kasno. Dali su mi u venu nešto protiv bolova, ali nije mi pomoglo. Od 5 do 8h sam bila na 8cm. Već sam bila umorna, a i bolovi su mi bili jaki, da sam se pitala što nisam zahtjevala epidural ili čak carski rez.

Dali su mi tabletu pod jezik da beba krene dole. U medjuvremenu mi je pukao vodenjak, a voda je bila zelena. Znala sam da se beba muči. A i ja. Dali su mi jos jedinu mogućnost protiv bolova, gas koji sam udisala kao inhalaciju. Bolovi su bili znatno slabiji, a ja kao da sam gubila svijest od toga, pa mi se činilo da sam spavala.

Ujutru od 8 do 10 se ne sjećam najbolje svega. Oko pola 10 babica je otisla po doktora i rekla da će brzo biti gotovo.

Nisam znala da dišem pravilno, ali sam znala da vrištim kao ranjena životinja. Nisu se obazirali na moje krike, već mi bili podrška i govorili: 'Super si za prvorotku'. Moje oči su bile uprte u jedinu babicu koja je vodila porođaj kao u Gospoda Boga. I tako uz tri jaka izguraja, a svaki sam prekidala po tri puta zbog neznanja kako se dise i kako se gura, rodio se moj dječak. Nisam dobila epizotiotomiju, ali sam imala 4 šava, koje nisam ni osjetila dok sam ušivana. Skoro sam zaplakala od sreće, ali suze nisu išle.

Suprug je bio kraj uzglavlja i presjekao je vrpcu. Nakon što su bebu obrisali i umotali u pelene, stavili su ga meni u naručje, a doktor je obavljao pregled. Ostali smo u sali još 2 sata. Bebu su stavili odmah da doji. Nakon ta dva sata, mene su prebacili u sobu, a suprug je otišao kući.

Na kraju kad se sve sagleda, nije nam bilo traumatično niti negativno iskustvo. I opet bih se porodila prirodno, bez epidurala.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.