Mama Jovana o porođaju u Višegradskoj: 'Hvala babici Verici. A za epidural nađite vezu'

Druga trudnoća je protekla odlično, što se tiče same trudnoće, ali psihički pritisak zbog korone nije nimalo prijatan. Ne znam da li je gore biti trudnica ili porodilja u ovo doba.

Dan porođaja 04.08.2020. odlazim (dan pre termina) na ctg i pregled u Višegradsku. Znala sam da će me zadržati u porodilištu, iako nisu krenuli bolovi. Tražim epidural, jer znam kakvi su bolovi (prvi porođaj je protekao prirodno, gotovo za manje od dva sata od primanja u porodilište). Sve vreme nosim masku, kao i svi oko mene.

Pregledaju vas u ambulanti, pa gore u pripremi, i dok ste na stolu svaki put kad prođe vizita - pregled. Priključuju mi indukciju, buše vodenjak. I dalje se nadam epiduralu, ali ništa. Otvorena četiri, pa šest, pa osam, i shvatam nema ništa od toga. Kontrakcije već uveliko krenule, boli nesnosno, znojim se i ne znam šta ću. Pokušavam tehnike disanja, ne vredi. Pričam sa sobom šta mi je ovo opet trebalo, dođe mi da ih sve išutiram kad me pritiskaju - sve je to normalno kod ludih trudnica!

Povremeno me obilaze, žalim se na bolove, mora tako. Babica Verica mi daje instrukcije i pred kraj zove "ekipu", pale reflektor, vezuju noge i teraju da guram. Na kraju me doktor upozorava da slušam babicu kad da guram, a kad da dišem da me ne bi sekli. Najzad, došao je trenutak i rodio se moj dečak! Babica ga je tako lepo izvukla da sam imala samo 3 konca. ( Prvi porođaj - ušivali su me i spolja i unutra, nisam mogla da sedim više od mesec dana na tvrdoj podlozi, u toku porođaja dvojica mi skaču po stomaku i guraju, babica, doktorka i svi ostali u boksu. Na kraju sve zaboraviš kad vidiš bebu)

Sve je gotovo za dva sata, kao epidural ne dobijaš ako se porođaj tako brzo odvija.

Hvala babici Verici!

A za epidural nađite vezu.

Higijena u porodilištu je užasna, prebrišu jednom dnevno pod, kupatilo isto, sve ostalo užas. Leto, bez klime, prozori otvoreni da malo uđe vazduha, sve se oseća na krv, užas! Ja sam super prošla - mogla sam da se krećem, prskala sam asepsol i vlažnim maramicama brisala sve što vidim. Cimerka na infuziji, teško se pokreće.

Drugi dan ujutru idem kući, sreći nema kraja, dugo se čeka na otpust (u 10h me izbacili iz sobe, oko 14h tek puštena). Čeka me suprug sa sinom, hormoni rade - plačem od sreće ja koja nikad ne plačem, čvrsta kao stena.

Prvi dani sa bebom su bili kao da nisam već imala bebu. Kreće borba sa dojenjem i adaptacija sa ukućanima. Nemamo nikakvu pomoć od baka,deka, pa moramo da se snađemo.

Sve je prošlo dobro, bebac napreduje i čekamo prvu kontrolu uskoro.

Savet trudnicama je da se pripreme dobro psihički, glavu dole na grudima da drže kad guraju ( ili će vam popucati kapilari na licu i grudima ). Slušajte sve što vam govore, i samo pozitivno razmišljajte. Završiće se sve za par sati, imaćete osećaj da ste bile na Solunskom frontu, steći ćete ratnog druga (cimerku) i razumeće vas samo druge mame. O kovidu više ne razmišljam, nemam vremena.

Mama Jovana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.