1. Beba se trza

Da, zaista to može izgledati neobično, ali nema mesta za zabrinutost. Mame počnu da paniče kada njihova beba napravi nagli pokret, zakoluta očima ili se tokom spavanja trza. Sve su to posledice nezrelosti nervnog sistema i obično se gube do šestog meseca života. Naravno, to ne znači da je razvoj nervnog sistema  završen, već da beba počinje da pravi voljne pokrete umesto refleksnih.

2. Bebina termoregulacija

Novorođene bebe ne mogu regulisati temperaturu svog tela pošto njihova termoregulacija još ne funkcionisa kako bi trebala. U prvih mesec-dva treba da vodite računa o tome je li bebi vruće ili joj je hladno i da u skladu sa tim poduzimate određene mere. Srećom, telo novorođene bebe ima oko 15 posto masnog tkiva, tako da je ona na neki način zaštićena od gubitka topline.

3. Beba lako dehidrira

Telo odraslog čoveka sastoji se od 52 do 65 posto vode, dok je taj postotak kod beba znatno viši - 75 do 85 posto. Međutim, pored toga što bebin organizam sadrži visok postotak vode, bebe mnogo brže dehidriraju nego odrasli. Zašto? Zato što je proces razmene materija (metabolizam) u njihovom organizmu čak četiri puta brži nego kod odraslog čovjeka i one mnogo brže dišu.

4. Beba ne vidi na daljinu

One u početku ne vide dalje od vašeg lica, i to kada im se dosta približite. Vremenom će se očne jabučice vaše bebe namestiti kako treba, rožnica će sazreti, pa će se i njeno vidno polje proširiti. 

5. Beba često štuca

Većina beba počne da štuca još dok jeu maminom trbuhu. Ovo se događa kao posledica spazma dijafragme koja na taj način počinje da 'pripremati' mala pluća za disanje. Učestalo štucanje se nastavlja još nekoliko meseci nakon rođenja, pošto dijafragma još uvek nije sposobna u potpunosti da kontroliše protok vazduha. Ne brinite, štucanje za bebu nije neugodna pojava, već je oslobađa viška vazduha.

Povezane vestiIshrana bebeO čemu sve brinu mame u periodu dojenja

6. Beba jede na 2-3 sata

Mala beba je stalno gladna i mame se uglavnom osećaju kao da ništa drugo ne rade osim što doje svoje bebe ili pripremaju adaptirano mleko za hranjenje na bočicu. To će trajati sve dok se njihov mali želudac ne proširi toliko da bi mogao prihvatiti veću količinu hrane koja će ih drže držati sitima. Poređenja radi, bebin želudac pedeset puta je manji od želuca odraslog čoveka. Oko prvog rođendana on će dostići trećinu svoje konačne veličine.

7. Bucmasti obrazi

Da bi mogla pravilno da sisa, bebini obrazi su 'postavljeni' slojevima masnog tkiva, što svaku bebu čini neodoljivo slatkom. Zadatak ovog masnog tkiva jeste da pomogne vilici da se pomiče tokom sisanja, dok beba ne nauči pravilno da miče jezik i guta.

8. Preklopljene uši

Ovo je naročito osetljivo pitanje za mame. Bebine mekane i savitljive uši preklopljene su i sve se one plaše da će njihovo dete ostati klempavo. Neke mame bebi čak stavljaju kapicu, iako je napolju 40 u hladu, samo da bi izbegle katastrofu. Nema razloga za paniku, jer će nakon nekoliko nedelja bebine uši postati čvršće i same će se namestiti na pravo mesto.

9. Nisu se još razvili kukovi

Kod novorođenih beb, kugla bedrene kosti nije načinjena od koštanog tkiva, već od hrskavice. Bebi treba vremena da razvije kukove. Kontrola kukova kod ortopeda obavezna je u prva tri meseca bebinog života. 

10. 'Rupe' na glavici

Svaka novorođena beba na glavici ima fontanele - mesta na kojima se kosti lobanje još uvijek nisu spojile. Priroda ne dozvoljava da se ove kosti spoje da bi tokom porođaja bebina glava sigurno, bez oštećenja, mogla proći kroz porođajni kanal. Nekoliko meseci nakon rođenja one počinju da se spajaju, da bi se ovaj proces završio oko prvog rođendana.

Zapratite nas i na Instagramu!