U narednim blogovima ćemo objasniti kako se zvuk prenosi i obrađuje, razvoj sluha od momenta začeća i njegov značaj za razvoj govora.

Kako se zvuk prenosi i šta je sve potrebno za uredno slušanje?

U slušanju učestvuje uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje) i mozak. Uvo je prijemnik zvuka, a mozak ga obrađuje i daje mu značenje. Imamo običaj da kažemo "Čujemo ušima, a slušamo mozgom" kada pravimo razliku između samog prihvatanja zvuka i njegove kasnije obrade. Svaki deo čula sluha ima svoju ulogu i za neometano slušanje je potrebno da svi elementi lanca uredno funkcionišu. Spoljašnje uvo (ušna školjka i spoljašnji slušni kanal) prikupljaju zvuk i prenose ga do bubne opne koja ga prosleđuje do srednjeg uva. Srednje uvo čini prostor sa lancem slušnih koščica, koje prenose vibraciju od bubne opne do unutrašnjeg uva. Važno je znati da je srednje uvo ispunjeno vazduhom i u takvoj sredini mogu da se prenose vibracije (zvuk) navedenim putem. Kada postoji sekret u prostoru srednjeg uva, zvučne vibracije se prenose dalje samo delimično. Zato, kada dete ima upalu srednjeg uva, zvuk čuje tupo i muklo, pa je očekivano da se govor čuje izmenjeno i da se mešaju reči koje slično zvuče.

Povezane vestiNataša D. ČabarkapaČuje se ušima, sluša se mozgom: Vežbe za auditivnu percepciju

Metoda koji nam pokazuje da li je srednje uvo prohodno i kakva je pokretljivost slušnih koščica je timpanometrija. Uredan nalaz timpanometrije nam daje informacije samo o prenosu zvučne energije kroz srednje uvo i ne znači uredan sluh. Vibracija se dalje prenosi u unutrašnje uvo gde svaka frekvencija ima svoje mesto prijema. Metoda koja nam govori da li je unutrašnje uvo adekvatno prihvatilo zvuk je otoakustička emisija (OAE).

Zvuk dalje putuje slušnim živcem prema mozgu, tačnije delu kore mozga koja je odgovorna za prijem i obradu slušnih informacija. Kora mozga obavlja nekoliko funkcija: vrši analizu govora, diskriminaciju zvuka, lokalizaciju (određuje odakle dolazi zvuk) i vrši selekciju zvuka (bira na koji zvuk će da obrati pažnju). Informaciju o tome kako funkcionišu slušni putevi, odnosno da li se prenose informacije i koja je brzina prenosa dobijamo zahvaljujući BERA ispitivanju. Iz navedenog zaključujemo da su putevi prenosa zvuka vrlo kompleksni.

Uvek kada kasni razvoj govora, potrebno je proveriti sluh. To znači da se uradi kompletna procena sluha, koja obuhvata spoljašnji pregled uha, timpanometriju i jednu od objektivnih metoda za proveru sluha (OAE ili BERA). Ukoliko je problem na nivou srednjeg uva, on se rešava lekovima (za razgradnju sekreta) ili ugradnjom cevčica. Ako postoji neko oštećenje na nivou unutrašnjeg uva, po potrebi  se uključuje slušni aparat ili kohlearni implant. Ako su navedeni nalazi sluha uredni, a razvoj govora kasni, znači da je potrebno učiti mozak kako da obrađuje zvuk. U oba slučaja, da bi se govor razvio, neophodna je intenzivna stimulacija. 

Povezane vestiNataša D. ČabarkapaRazvoj govora: Riziko faktori na koje bi roditelji trebalo da obrate pažnju

Podsetićemo da je za aktivnu upotrebu neke reči u govoru deteta potrebno da je ono čuje nekoliko hiljada puta i da je ima u svom pasivnom rečniku. Ponovljenim izlaganjem deteta zvuku formira se akustička slika reči, odnosno, ono uči da određeni redosled izgovorenih glasova ima određeno značenje. Trening slušanja (pažnje, lokalizacije, razlikovanja i upamćivanja onoga što je čuveno) ima vrlo bitnu ulogu u svakom logopedskom tretmanu.

Ukoliko kod vašeg deteta postoji kašnjenje u razvoju govorno-jezičkih sposobnosti, možete se obratiti stručnjacima za detaljnu procenu govorno-jezičkih, psihomotornih i socio-emocionalnih sposobnosti.