Pre skoro godinu, tačnije 18. februara 2019. godine, sedela sam kod mame i otišla do kupatila da očešljam svog psa. Sela sam na pod, kao i svaki put, i četkala. U jednom momentu sam osetila toplinu. Pukao mi je vodenjak. To je to. Pozvala sam supruga i on je došao u roku od 10 minuta. Za to vreme sam se na brzinu istuširala, uzela kesu za porodilište i krenuli smo put Višegradske.

Povezane vestiVaša pričaAnesteziolog car i ginekolog još veći car: Moj beskrajni porođaj u Višegradskoj

Očekivala sam da ću se poroditi za sat, dva od pucanja vodenjaka. Beba je bila u kanalu, ali nažalost, ja sam bila otvorena samo prst i po, što po rečima lekara nije dovoljno za porođaj. Molila sam za indukciju, rekli su mi da čekam. I čekala sam, i to narednih 40 sati. Porodila sam se konačno 20. februara u 10:30h, nakon ogromnih bolova, odbijanja da mi daju indukciju, i dranja babice i doktorke da "mučim bebu", da "ne znam da guram", da "mora da boli", jer "kakav je to porođaj ako ne boli".

Povezane vestiVaša pričaPriča iz Višegradske: 'Pokušali su sve da me porode prirodnim putem, ali nije išlo'

Hvala, Bogu, prošlo je. I, naravno da želim(o) i drugo dete, ali ovog puta što dalje od Višegradske.

Mama Milena iz Beograda

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.