Piter Mutabazi imao je težak život. Odrastao je u malom selu na granici Ugande i Ruande, a njegova porodica nije mogla priuštiti sebi hranu, pa su uzgajali svoj pasulj, grašak i slatki krompir. Počeo je da pomaže majci u vrtu sa samo četiri godine.

Porodica nije imala ni čistu vodu, pa su deca morala da hodaju dva do tri sata, kako bi uspela da donesu nešto vode svojoj porodici. Siromaštvo je bilo sve što su poznavali.

Nažalost, to nije bilo sve. Piterov otac zlostavljao je celu porodicu. I verbalno i fizički. Tukao bi svoju suprugu, a deci uskraćivao hranu. Kako je vreme prolazilo, zlostavljanje se samo pogoršavalo.

Jedne noći, kada je Piter imao deset godina, otac ga je poslao da kupi cigarete. Na povratku je padala kiša i cigarete su se uništile, a Piter je znao da bi ga otac, ako se vrati kući, premlatio. Užasnut povratkom, pobegao je.

Peter je morao proći kroz mnoga iskušenja i nevolje kako bi sebi stvorio bolju budućnost. Ipak, nije odustajao. Kada se u odrasloj dobio konačno nastanio u Oklahomi, započeo je posao s nekretninama. Kako je njegova kuća imala dve prazne spavaće sobe, nije mogao biti spokojan znajući da postoje deca kojima treba siguran dom i krov nad glavom. Zato je otišao u udomiteljsku agenciju i svoj život posvetio brizi o toj deci. Postao je udomitelj.

"U poslednje tri godine imao sam dvanaestero dece, u rasponu od 2 do 11 godina. Budući da sam samac, u isto vreme mogu da brinem maksimalno o dvoje dece", ispričao je.

Međutim, sve se promijenilo kada je upoznao dečaka čija je priča bila previše bolna čak i za njega.

Povezane vestiZanimljivostiEmotivna priča o nepresušnoj ljubavi i humanosti: Žena koja je odrasla u sirotištu usvojila šest dečaka (FOTO)

Jedne večeri Piter je primio poziv svoje socijalne radnice koja ga je zamolila da u svoj dom, samo preko vikenda, primi jedanaestogodišnjeg dečaka. Naime, dečak se upravo oprostio sa dva brata koja su živjela sa njim u udomiteljskoj porodici, a koji su odjednom vraćeni biološkim roditeljima.

Iako je Piter smatrao da trenutno nema dovoljno energije za brigu o drugom detetu, na nagovor socijalne radnice je prihvatio molbu. Na početku nije želeo da zna ni zašto su dečaka Entonija poslali u udomiteljsku porodicu. Mislio je da bi ga još jedna tužna priča potpuno slomila i nije više želeo da se veže za svu tu decu. Rastanci su mu postali previše bolni.

Piter je rekao Entoniju da ga može oslovljavati sa 'gospodine Piter', ali samo 20 minuta nakon dolaska, dečak ga je zamolio da ga ipak zove tata.

U ponedjeljak, kada je socijalna radnica stigla po dečaka, Piter se predomislio i odlučio je da sazna zašto dečaku traže udomiteljsku porodicu. Ispostavilo se da ga je njegova biološka majka napustila kada je imao samo dve godine. Tada je smešten u porodicu koja je služila u njihovoj crkvi. Na kraju su ga usvojili, ali gotovo deset godina kasnije, napustili su ga kada je bio u bolnici. Više se nisu vratili. Piter se pitao kakvi bi ljudi to mogli da urade.

Tada je saznao da se porodica odrekla roditeljskog prava, što znači da Entoni nije imao kuda otići. Piter je znao da ga mora primiti u svoj dom.

Njih dvojica su od tada postali otac i sin, a 12. decembra je i službeno usvojio Entonija, piše Bored Panda.

"Zaista sam blagosloven što ga imam, osjećam da mi treba, da mi je promenio život više nego što sam ja promenio njegov", rekao je Piter.

Iako sada i sam ima sina, nije prestao da brine o drugoj deci. Kako je otkrio, njihova porodica će uskoro otvoriti svoja vrata još jednom detetu kojem će Piter biti udomitelj.

Zapratite nas i na Instagramu!