Priče velikih porodica: Možda nam kuća nije sređena pod konac, ali je uvek puna smeha - mama Tanja

Ovoga puta, razgovarali smo sa našom čitateljkom Tanjom Pendžić, mamom troje mališana. Ova divna mama otkrila nam je zbog čega su suprug i ona odlučili da stvore veliku porodicu, ali i otvoreno govorila o poteškoćama kroz koje su prošli.

Kad smo kroz porodicu i prijatelje provukli temu trećeg deteta, svi su nam rekli da smo ludi i da to sebi ne dozvolimo iz svakojakih razloga.

Mala devojčica stigla je pre samo 8 meseci."

Pričala nam je i o dolasku trećeg deteta i promenama koje je devojčica unela u njihove živote.

"Treća beba je unela velike promene. Devojčica je, menja se boja odeće, igračke, što je batama jako zanimljivo. A i nama je. Tata je na sedmom nebu - ima dva princa i jednu malu princezu.

Već u prvim danima bilo je teško organizovati se, bake nisu uvek bile na raspolaganju, muž je morao da radi jer nije imao pravo na porodiljsko, jer ja nisam zaposlena. Najteže su mi padali minuti kada sam bila sama, a bebu je trebalo podojiti. Stariji sin bi pričuvao mlađeg, ali obično bi dolazili oko mene, pa ne bi bila tišina i mir da beba sisa. U tim danima nije bilo nikakvog plana, niti se čovek mogao osloniti na to da ću nešto sigurno stići da uradim. Nije me bilo sramota što smo za doručak jeli burek ili za ručak gotova jela. Bilo mi je bitno da niko nije gladan.

U tom periodu, dok beba nije počela da spava celu noć, bilo je teško. Svako je tražio svoju pažnju, a mi smo bili premoreni."

Naravno, život sa troje mališana ne može biti tako jednostavan. Postojale su i poteškoće kroz koje je mama morala da prođe.

"Najteže mi je bilo da organizujem vreme - kada skuvati, kada obaviti kupovinu, kada okupati bebu. Posle prve prospavane noći sve je bilo lakše.

U početku je mlađi sin bio jako ljubomoran, nije hteo ni da pogleda u sekin krevetić, a starijeg batu je tukao i gurao. To je tako trajalo par nedelja i, čim je seka malo ojačala i počela da guguće i mlati rukicama, postala je vrlo draga i omiljena. Sad se bukvalno otimaju oko toga ko će leći pored nje na veliki krevet da je mazi i ljubi.

Jedan od problema nam je bio i to što je srednji sin taman ostavljao pelene i počinjao da govori, a kad se sestra rodila, kompletno se vratio pelenama. Posavetovali smo se sa doktorkom i uverila nas je da je to normalno, da usled tako male razlike znaju da se 'unazade' u navikama kako bi privlačili više pažnje. I to smo pregrmeli. I to i svačije savete i čuđenja zašto on, koji ima dve godine, još ne ide na nošu.

Susretali smo se i sa raznim komentarima kad je u pitanju broj dece. Prvu pohvalu sam dobila u porodilištu od doktora koji je pohvalio mene i moju hrabrost. Ostali komentari nisu baš bili puni podrške, valjda iz bojazni kako porodica može funkcionisati sa troje dece."

Za kraj, interesovalo nas je kako se mama oseća, ali i šta preporučuje ženama koje planiraju, ili očekuju treće dete.

"Mogu reći da se osećamo ponosno! Možda nam kuća nije sređena pod konac, niti su sudovi uvek oprani. Ako ne obujete papuče, sigurno ćete zgaziti neku mrvicu ili kockicu. Ali nama je kuća uvek puna smeha. A mama? Mama sad uživa jer imamo nešto sto se zove popodnevna dremka, gde oni svi spavaju 2 sata nakon ručka.

Ohrabrila bih svakoga ko se odluči na troje ili više dece. Jeste teško i psihički i fizički i financijski, ali pregura se sve, pogotovo za onog ko ima porodicu i prijatelje oko sebe. Volim ih više od svega. Da mogu da vratim vreme, sve bih ponovila i ne bih nikada menjala odluku o njihovom broju."

Zapratite nas i na Instagramu!

View this post on Instagram

A post shared by Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs) on Feb 23, 2020 at 1:41am PST