'Kad ne čuješ plač svog deteta': Mama koja je izgubila bebu u 34. nedelji trudnoće ima važnu poruku za sve trudnice

Čekala sam je pet godina, prošla kroz dve operacije (imam dvorogu matericu), imala vanmateričnu trudnoću. Na kraju su mi doktori rekli da ne mogu ostati trudna prirodnim putem i da je najbolje da idem na vantelesnu oplodnju, ali da ipak i dalje pokušavamo. Tog dana, kad sam saznala za moju situaciju, bila sam užasno razočarana, ali sam ipak još imala nadu da ću držati dete u rukama. Skupila sam snagu za dalju borbu i zakazali smo termin za vantelesnu. Međutim, jednog lepog dana saznala da sam trudna i to prirodnim putem. Pa ne mogu vam opisati našu sreću. Koja radost je bila... uh... da bih je u 8. mesecu izgubila...

Toliko sam tog dana bila zauzeta, da nisam merila pokrete, da nisam osetila da moje dete umire. Kupila sam joj haljinicu, patofnice, unihop, kapu, rukavice... Sutradan sam otišla kod doktora, da bi mi on rekao da moja curica nije živa i da moraju da me porađaju. To je bio takav šok za nas. Ne bih volela nikome da se desi, nijednoj majci ne želim ovo iskustvo. Prvi put se porađaš i ne čuješ plač svog deteta... Daješ babici stvari koje smo planirali da joj obučemo kada je budemo doveli kući... Ne, nikako ne bih volela to neko da doživi.