'Suprug vozi i plače, mama sedi iza njega i smiruje nas, a ja vrištim od bolova': Moje predivno iskustvo iz zemunske bolnice

Prva beba. Kroz celu trudnoću sam dobila jako puno kilogram. Muž i ja smo se preselili u iznajmljen stan, a tek kada smo sve sredili i namestili za nas i bebu, mogli smo da odahnemo.

Babice prijatne, mlade, doktorka, takođe divna osoba, ja, doduše, ne tako divna. Daju mi indukcije, otvaram se jako sporo. Oko 16h, po savetu doktorke, odlazim na tuširanje, radi opuštanja mišića. Sa sobom vučem stalak za infuziju, niz noge se opet sliva neka tečnost, krv... Vraćam se ponovo na porođajni sto. Čujem kako doktorka govori babicama:"Jako je uplašena i zgrčena, zbog toga traje ovoliko", a zatim mi prilazi i pregleda me. Obraća se opet njima:"Samo sedam prstiju." "Hajde, dušo, opusti se, nemoj da mučiš bebu toliko", obraća se meni.

Tada sam znala da moram da dam sve od sebe, samo zbog njega. I uspeli smo. Moj dečak je rođen u 17:10.

Još jednom, divna doktorka, babice, sestre, svi komplet. Hvala im na strpljenju i na tolikoj posvećenosti tome što rade.

Upravo mi se budi upravo taj mali rođen 8. septebra, tako da moram da idemi...

To je bila moja priča i divno iskustvo.

Mama Bobana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.