Mama sam po treći put, rodila sam još jednu princezu u 37-oj godini. Prvo dvoje dece sam rodila prirodnim putem (iako je druga devojčica bila postavljena karlično). Svi su mi pričali da ću treće najlakše roditi, e tog "najlakšeg" sam se malo pribojavala, ali - jaka sam ja, nema kod mene ne mogu, sve će da bude kako ja zamislim. Sad vidim da nije tako.

Povezane vestiVaša pričaMama tromesečne Dunje: 'Beba je bila postavljena karlično, a ja sam želela prirodni porođaj'

Otišla sam u bolnicu kada mi je pukao vodenjak i to, po nagovoru supruga, nakon tridesetak minuta (inače bih ja čekala još, ali dobro). Bila sam vesela, orna, idemo.... Prijem doktorke i sestara u kragujevačkom porodilištu je fenomenalan, sve vreme sam se dogovarala sa doktorom oko indukcije, pratila mi je kontrakcije na CTG-u i kako ih ja osećam, i prema tome reagovala indukcijom. Otvarala sam se postepeno. Na kraju njene smene bila sam četiri prsta otvorena, a primljena sam u bolnicu oko 3h ujutru. Tada dolazi do smene doktora.

U 8 i 15 ulazi doktor, pita me kako je, pričam, čak smo se i našalili. Prijatan čovek, kontam. Sledi pregled, da vidi koliko sam otvorena i odjednom ruka duboko u meni. Pogledam u sestru, a ona će: "Ok je, neka te otvori što više". Okreće je, vadi, tu izlazi mnoštvo plodove vode koja se još zadržala. Njegova reakcija je: "Dobro je, oslobodio sam te tog viška, teško bi se porodila sa tolikom plodovom vodom", još pokazuje mantil kako je isprljao. Opet smo se našalili na taj račun. Sestra mi menja čaršav, stavlja suv, ja se okrećem ka CTG aparatu - nema zvuka. Pitam zašto, a doktor odgovara da su možda nešto pomerili i kaže sestri da namesti. Ona na sve moguće načine proba, ali on ne reaguje. Ponovo me brzo pregleda i kreće da viče i paniči dozivajući drugog doktora:"Brzo, hitno carski, pokidao sam pupčanik." Dolazi doktor i on me ponovo pregleda i konstatuje hitno carski. Tada kreće ludilo sa mnom, kao u filmovima, brzo, brzo priprema, skidanje nakita, odmah u operacionu salu, čeka se anesteziolog kog nikako nema (a jedan u celoj bolnici). Doktor paniči: "Tamo je prošlo 10 minuta, ovde već 5 i dok je otvorimo, biće kasno za bebu". Ja sve to čujem i srce hoće da iskoči iz grudi. Stiže i anesteziolog i traži postupak za anesteziju, ali doktori viču samo da mi je da brzo. Sestra nestrpljiva da stavi masku, ali on insistira na uključenom monitoru kako bi pratio moje stanje. U svemu tome, dolazi do prekida mog filma.

Povezane vestiVaša priča'Ne zaboravite kakvi smo mi heroji zapravo!': Mama Vanja o posledicama porođaja zbog kojih i danas trpi bolove
Povezane vestiVaša pričaNajbolnija priča majke o gubitku dve bebe: 'Ženica ispred mene nosi svoje dve devojčice, bliznakinje. A ja, ja ništa nemam'

Bude me sa pričom da je beba super, dobila je ocenu 9, prelepa devojčica. Kako reče jedna mama, tek tad nastaje pakao od oporavka - bol, nelagodnost, užas. Još se pojavljuje doktorka pedijatar i čita mi izveštaj o bebi:"Vaša beba je dobila ocenu pet na rođenju, reanimirana, uspostavili smo rad srca, ali disanje još nije stabilno, prima bocu krvi." ...... Svašta! Još dodaje da ne zna kakve će posledice ostati. U onim bolovima, doživljavam nervni slom, a ona će:"Pa šta hoćete, znate pod kakvim je uslovima rođena." Susret sa doktorom koji je izazvao prolaps je bio korektan. Priznao je da mu se slučajno desio, naravno zbog pupčanika koji je pratio glavu, a po njegovim rečima, tanak kao flis papir, proleteo je kada je ubacio ruku da me oslobodi plodove vode. Bio je nagnječen, ne pokidan, kako je u strahu rekao, i da nisu bile tačne verzije koje su mi sestre pričale - da je beba krenula licem, pa vratom, a da je on hteo da je namesti. Sve to ne znam kako bih bilo kome oprostila, pa i sebi što mi se desilo, da moja Viktorija nije krenula silovito da se bori za život i već četvrti dan je imala sve parametre u normalni. Naravno, moraćemo pratiti sve još duže vreme, ali najgore je iza nas. Od jednog prirodnog porođaja, koji je krenuo najbolje moguće, desi se užas i noćna mora u samo jednom trenutku nepažnje... ili u nedostatku sreće... Sad vidim koliko je ona bitna.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.