Veoma mlada sam se porodila, sa svega 18 godina, te možete da zamislite koliko sam zbunjena i uplašena bila, ali idemo redom. 

Pošto u mom gradu nisu imali moju krvnu grupu (AB-), predložili su mi da se porodim u KC Niš. Uz objašnjenje da porođaj može da krene svakog časa, dali su mi uput i rekli da je najbolje da već sutradan odem (šest dana pre termina). Naravno, pokupila sam stvari i sledećeg dana sam otišla, a tada je počeo pakao... 

Prvo sam tri nedelje provela na patologiji trudnoće čekajući porođaj - bepcu se nije žurilo pa smo i termin probili. Svako jutro su bile vizite, a meni niko ništa konkretno ne priča. Higijena na najnižem nivou, a osoblje neljubazno do bola. Tek druge nedelje posle termina, doktorka koja je tog jutra bila u viziti mi je rekla: "Ovde više nema šta da se čeka, sve je spremno, ujutru ideš u porodilište, indukujemo porođaj". Bila sam presrećna. 

Tog jutra, 30. novembra 2019. u 7:30 meni priključuju indukciju i ostavljaju me u sobi. Posle nekih pola sata, pukao mi je vodenjak i bolovi su postali nepodnošljivi. Verovatno kao i svaka porodilja, vrištala sam i kukala, tako mi je bilo lakše, a svaka sestra koja je prošla popreko me je gledala i komentarisala kako je to moje "dranje" nepotrebno. Nisam baš obraćala pažnju na to, bolelo je sve više.

Odjednom su krenuli naponi, doktorka je došla i počela da viče:"Ne guraj, još nije vreme, suzdrži se aman", što ja naravno nisam mogla. Posle par napona, dok me je gledala sa prekorom, rešila je da me pregleda, uz komentar babicama:"Nemoguće je da već ima napone, glupira se dete". Međutim, čim je pogledala, vrisnula je:"U salu odmah, ide glava".

Odmah posle prebacivanja u salu i uz dva napona, u 10:53 beba je izašla, a ja sam se pocepala.

Oprali su bebu i stavili mi je na grudi. Čistili su me i uklanjali ostatke posteljice SA BEBOM NA GRUDIMA! Onda su je uzeli, a meni rekli da me za dva sata vode u sobu. Za ta dva sata niko od doktora, sestara i babica me nije ni pogledao.

Kada sam otišla u sobu, uz pomoć sestre, otišla sam do wc-a i vratila se da odmorim. Tog dana u 17 časova su mi doneli bebicu i TRI DANA I NOĆI JE NISU UOPŠTE UZELI. Ja iscrpljena od porođaja, krvarim, zbunjena i bebica kod mene, i noć i dan. Pitala sam za pomoć oko dojenja, previjanja i brige o bebi, odgovor je bio "to je tvoja beba, snađi se" i tako su sve žene tamo, nažalost prošle.

Jedno veliko hvala divnoj ženici koja je bila sa mnom u sobi i koja mi je puno pomogla (njoj je druga beba).

Posle tri dana otišle smo kući i, hvala Bogu, sa bebom je sve u redu, ja sam se oporavila i divno nam je.

Da ne dužim dalje, nijednu lepu reč o toj ustanovi i osoblju nemam. Najlepše iskustvo vam pretvore u pakao, verujte. Mislim da bi neko morao da se pozabavi time koga sve zapošljavaju na takva radna mesta, gde bi osoblje trebalo da bude pre svega podrška porodiljima. 

Mama Andrijana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.