'Ako te napadne, udari ga!': Problemi vršnjačkog nasilja - gde grešimo i kako zaštiti decu

U poslednje vreme svedoci smo ekspanzije vršnjačkog nasilja u školama. Da li i ekspanzija ili prenaglašenost u medijima zbog toga što se krv "prodaje"? Teško je reći. U stvari i nije teško, znajući da se dobri primeri skoro i ne pojavljuju u domaćim medijima. Škole su tema najčešće kada se govori o brutalnosti među učenicima, a neretko su akteri i nastavnici. I često se čuje vapaj da se zaustavi brutalnost i nasilje.

Кako da dete ne preuzme šablon roditelja koji svoje probleme rešava agresijom, pretnjama, psovkama?

U praksi srećem roditelje koji smatraju da je normalno da dete koje je napadnuto, mora da se brani od napada. Nije im jasno kada insistiram da je napad nekada subjektivna stvar. Ako ih učimo da su stalno "u gardu" od potencijalnog napada, velika je verovatnoća da će neke situacije shvatiti kao napad i braniti se, iako za tim nije bilo potrebe. Objektivnost se gubi ako smatramo da smo na bilo koji način ugroženi. To je slučaj i kod odraslih, a kod dece je naglašeniji.

Možda nismo svesni, ali nasilje svih vrsta (verbalno, fizičko, seksualno...) nad decom, u najvećem broju slučajeva, čine poznati ljudi (članovi uže porodice, komšije, prijatelji). Mali je broj slučajeva gde je dete oteto, povređeno ili iskorišćeno, a da je počinilac nepoznat detetu.

Da bi društvo u kome živimo bilo bolje, država i pojedinci treba ozbiljnije da se bave temom nasilja nad decom. Sistem bi morao da reaguje na saznanje o nasilju brže i efikasnije. Agresivnim pojedincima koji svakodnevno okupiraju TV ekrane, internet strane, treba da se ograniči medijsko eksponiranje. Svi treba čvrsto da istupimo i zaštitimo decu od negativnih uticaja koji ih okružuju.

Učiti decu da je čovek čoveku vuk, opasna je stvar. Čovek se razlikuje od životinje jer ima sposobnost mišljenja, empatije, emocija. Ovo su stvari na kojima treba da se zasniva jedno zdravo društvo. Dodajmo tu i lični pozitivni primer i živećemo u lepšem i uređenijem sistemu.