"Prvi put kada sam to izgovorila naglas, bila sam sama u kupatilu.

Bilo je veče, pravo veštičje vreme, i ništa u vezi sa mojim mališanima od osam i četiri godine nije išlo kako treba. Ipak, to je bilo mnogo više od teške noći. Bio je vrlo neprijatno shvatiti koliko je sličnih noći bilo, i koliko će ih tek biti. Sve više i više. U ovom trenutku čiste iskrenosti, napokon sam priznala gutajući suze: "Mrzim ovo."

Drugi put, razgovarala sam sa majkom nakon što sam decu odvela u školu, kukala o nekoj teškoj fazi kroz koju je jedno od dece prolazilo u tom trenutku. Iako nismo preterano bliske, u tom trenutku sam osetila tu rodbinsku povezanost. "Nekada stvarno ne volim roditeljstvo", priznala sam. "Volim svoju decu. Ali roditeljstvo... većinu stvari koje ono uključuje... mislim da to nikako ne volim."

Tokom poslednjih nekoliko godina, u sve više razgovora sa drugim mamama dok smo ih dovodile i odvodile u školu, u fejsbuk grupama i forumima, ta malena istina sa kojom se mnogi roditelji bore u pokušajima da to zavole ili da bar pronađu malo pristojnog vremena, napokon je isplivala na površinu.

Bila je tu jedna tridesetogodišnja žena koja mi je na žurki pre nekoliko godina priznala (uz pomoć koje čaše vina) da nekada misli da bi bila bolja kao kul tetka svojoj deci nego što je roditelj, iako ih, naravno obožava iz dubine duše. "Moja je krivica, ne njihova", rekla je. "Oni su samo normalna deca, ali nekada razmišljam o tome kakav bi život bio bez njih."

Kada sam pomenula da sam pisala na ovu temu nekim ljudima (ljudi nije ovo plan ili intervju), dobila sam nekoliko podignutih obrva. Možda su neki reagovali na mogući mračan naslov, iako bih mogla da se raspravljam o tome da su i sami nesigurni i da skrivaju slična osećanja. Drugi su me prosto pitali: "Zar se svi ne osećaju tako s vremena na vreme?"


Foto: Shutterstock

Otvoreno o tamnoj strani

Definitivno se desio uspon ka žanru "iskrena mama" - što se često preklapa sa onim izbacivanjem svega iz sebe pod dejstvom vina, blagonaklono zanemarujući taj "loša mama" fazon, uz mnogo sarkastičnih komentara na tviteru, i onih koji su ismevali te teške, mučne i manje lepe delove roditeljstva. Ali bilo je to i dobronamerno na neki način, barem za sve nas koji se raspadamo, koji smo ljuti, zabarikadirani u kupatilu i kukamo jer ne možemo izgurati sve ove dane, nedelje, mesece pred nama.

"Istina je, roditeljstvo je većinom teško i nezahvalno", dodala je Kesi Frenklin, mama dvoje dece iz predgrađa, koja radi od kuće puno radno vreme. "Ta stalna, konstantna monotonija svega toga ima velikog uticaja na mene: pakovanje užine, raspakivanje torbe, pranje posuda, pregledanje domaćeg. Jednostavno ne volim te stvari."

Iako postoji sve više ljudi koji se na društvenim mrežama zgražavaju na roditeljstvo (uz ogroman broj psovki), ipak je većina postova na fejsbuku i dalje puna slika i reči koje nas podsećaju da prigrlimo svaki momenat. "Ljudi definitivno ne govore dovoljno o tome", rekla je Frenklin. "Mislim, na fejsbuku, sve je to slatko, savršeni momenti i mame koje pričaju i plaču jer ostavljaju decu u vrtiću. Ja? Ja uzvikujem - amin!"

Netrpeljivost prema roditeljstvu svakako ne traje sve vreme, ali rastrojstvo je definitivno česta pojava. "Kada su nam deca slatka, fina i pažljiva, to je zaista nagrada", rekla je jedna mama advokat, koja i sama govori kako iskreno ne voli to "putovanje" toliko, ali po njenim rečima "to je ipak 70 posto vremena".

Matematika radi slično i kod još jedne mame, Ane Harling, koja je izjavila: "Stalno je promenljivo, ipak, povrh svega, 70 posto ne volim roditeljstvo. To nema nikakve veze sa mojom decom i time koliko ih volim. U suštini, držim se one poruke - volim svoju decu, naročito kada nisam sa njima."

I ona je izjavila kako joj najteže pada ponavljanje istih stvari, to najviše ubija sreću. "Roditeljstvo je čudan spoj očekivanog i neočekivanog, a to me zaista izluđuje. Totalno ide protiv pravila svih odnosa u tvom životu. Nekada mogu reći detetu da ide u krevet, u uobičajeno vreme, i istog trena će me poslušati. Sledeće noći bih uradila identičnu stvar, u isto vreme, i za uzvrat dobijam pravu eksploziju."


Foto: Shutterstock

Zašto baš sad i zašto je važnije nego ikad?

Ništa ovo ne iznenađuje, prema rečima Alison Šafer, porodičnog konsultanta. U suštini, ono što može biti iza ovakvog osećanja je "simptom koji proizilazi iz modernog roditeljstva u zapadnom svetu, gde uprkos tome što je zaposleno više žena nego ikad, vreme pokazuje da većinu vremena žena provede radeći kućne poslove i brinući oko dece, i to se samo povećava."

Ipak, više je od toga, povrh svega, žene uvek treba da balansiraju sa brigom o deci, jer je vreme mnogo drugačije nego ranije. Od aktivnosti, preko domaćih zadataka i obaveza, naši roditelji nisu bili ni izbliza uključeni u sve to, za nas su radili mnogo manje nego mi za svoju decu. "Kao roditelji, zahtevamo mnogo više sami od sebe", rekla je. "Nekad tokom vremena, mi smo pretvorili roditeljstvo u posao."

Pa uz sve to, celokupna sportska industrija za mlade ne bi bila to što jeste da roditelji ne ulaze tako rano u celu priču. Više nego ikad trčimo okolo sa svim tim aktivnostima tokom sedmice. Danas deca imaju u proseku tri do pet aktivnosti sedmično, a kada smo mi odrastali, svodilo se na jednu jedinu aktivnost. Kao roditelji, smatramo da su sve te aktivnosti ključne za razvoj deteta, i onda upadamo u ogromnu količinu stresa zbog istraživanja, rasporeda, i svega uključenog.

Takođe, tu je i odlaganje roditeljstva. I sama sam prvo dete rodila sa 34 godine. Ovo može voditi ka povećanom osećaju gubitka autonomije. Majke mogu imati vrlo interesantno edukacijsko, poslovno, turističko iskustvo koje žele da redukuju, kako bi ostavile prostora za odgajanje svoje dece. Naravno, mnogi ističu i to da mlade majke prečesto izlaze i imaju druge društvene aktivnosti, te nisu dovoljno spremne za majčinsku ulogu. 

Postoji jedna brutalna činjenica o deci: nalaze se na uticaju fantazije o porodici i realnosti, gde naš stari način života može biti potpuno van domašaja. Osetimo se kao da moramo da napravimo izbor između dugotrajne satisfakcije i trenutne sreće - raditi u danu stvari koje ne volimo da bismo na kraju stvorili srećnu porodicu. Bez obzira na moja jaka osećanja o roditeljstvu, i dalje mislim da sam jako srećna, iako je to više neka "retrospektivna" sreća, a ne ona uz koju zaista uživam u životu iz sata u sat. 

Što se mene tiče, kada je roditeljstvo u pitanju, najvažnije mi je ono vreme kada smo zajedno, veza koju stvaram sa svojim ćerkama. Loša sam u pravljenju obroka, ali sam spremna da sa njima razgovaram satima, da ih učim nekim stvarima,  pričam o knjigama i dajem im do znanja da sam, bez obzira na sve, uvek tu za njih. Dok neki mogu satima da se raspravljaju o tome kako je spremanje obroka deo savršene veze, za mene je to samo posao.

Za sam kraj, ni društvo nam ne daje nikakve zasluge za to što smo roditelji. Broj roditelja koji rade od kuće raste, što daje određenu fleksibilnost u radu, ali često preraste u pokušaj roditelja da rade dve stvari u isto vreme, te pod pritiskom puknu. 

Nakon razgovora sa mnogim majkama i ekspertima u oblasti roditeljstva, shvatila sam da dve suprotne ideje mogu koegzistirati u isto vreme - možeš voleti svoju decu najviše na svetu, dok u isto vreme mrziš sve te svakodnevne obaveze koje majčinstvo donosi. Iako sam se užasno nervirala praveći doručak i mrzela sve obaveze u podne, dan ipak nije uništen i vratiću se u ravnotežu. Bili su to preteški momenti, ali su prošli. Šira slika je mnogo važnija, i zaista je savršena."