Prvo na šta se sumnja jesu disleksija i disgrafija.

Disleksija predstavlja poremećaj u učenju čitanja ili u razumevanju pročitanog, iako nema naznake da postoji ikakav intelektualni deficit ili poremećaj vida ili sluha.

Disgrafija sa druge strane, vidljiva je u vidu teškoća pri pisanju koje se manifestuju nepravilnim rukopisom tj. poremećajem lineacije (kao da slova iskaču iz redova) i grafomotornog čina (slova koja dete piše imaju malo sličnosti sa slovima koje treba da piše). Disleksiju i disgrafiju treba razlikovati od nesavladane tehnike čitanja i pisanja. Kod nesavladane tehnike čitanja i pisanja greške se javljaju nesistematski, nedosledno i slične su greškama koje se javljaju u toku prvih koraka ovladavanja veštinama čitanja i pisanja. 

Bilo da je u pitanju disleksija (koja je najčešće udružena sa disgrafijom i diskalkulijom – teškoćama pri savladavanju računanja) ili nesavladana tehnika čitanja, bez dodatne stručne podrške problem se može produbiti. 


Foto: Privatna arhiva

Priprema za razvoj čitanja, pisanja i računanja počinje mnogo pre polaska u školu. Dete kroz igru i različite manipulativne aktivnosti stiče mnogobrojna iskustva koja su neophodna za usvajanje ovih veština.

Da bi dete moglo da pročita reč, potrebno je da redosled slova koje je opazilo istim redosledom stigne do dela mozga koji je zadužen za obradu vizuelnih informacija. Zatim se tim obrađenim informacijama daje smisao, odnosno dete razume reč. Dete vežba da prati zadate redoslede u aktivnostima kao što su: nizanje perli, ređanje kocaka, imenovanje brojeva, dana u nedelji, i slično. Kod dece sa disleksičnim smetnjama nije sazreo proces lateralizacije, u kome jedna hemisfera preuzima vodeću ulogu u izvođenju složenih aktivnosti (govor, složen pokret...). To znači da dete ne zna da odredi koja je leva strana, a koja desna strana tela, ili zna, ali je nesigurno i ima teškoće u praćenju zadatog redosleda. Na tretmanu se rade vežbe za usmeravanje i stabilizovanje lateralizacije, kako bi dete bilo sigurno u određivanju toga šta je levo, šta je desno. Rade se i vežbe vizuo-motorne koordinacije kako bi dete uspešnije pratilo tekst i vežbe auditivne i vizuelne pažnje kako bi dete moglo da se voljno usmeri prema određenom sadržaju, primi ga i razume (govor, tekst...).


Foto: Privatna arhiva

Kod razvojne disgrafije se radi na sazrevanju pokreta šake (kako bi dete moglo da ispiše različite oblike), orijentaciji u prostoru (ličnom, objektivnom i grafomotornom).

Kod diskalkulije je važno unaprediti koordinaciju pokreta (dete prvo spoznaje odnose delova svog tela, npr.deo/celina, a zatim te odnose prenosi na opažanje spoljašnjeg sveta), orijentaciju levo-desno i orijentaciju u prostoru (sve u cilju razumevanja složenijih matematičkih odnosa).

Osim navedenih vežbi, primenjuje se metoda relaksacije, koja ima za cilj oslobađanje od napetosti kod dece i radi se na razvoju samopouzdanja i jačanju poverenja u sopstvene snage kako bi se uspešnije nosilo sa izazovima.