Fiziološka žutica kod beba: zbog čega nastaje, kako se otkriva i leči?

Fiziološka žutica se uočava u prvim danima života, najčešće posle drugog dana, a kod nedonoščadi nešto kasnije (do četrnaestog dana).

Vrednosti bilirubina kod fiziološke žutice u ovom uzrastu su i do 10 puta veće nego kod odraslih. To se dešava zato što se bebini eritrociti više raspadaju i oslobađaju bilirubin. Takođe, u ovom uzrastu jetra je nezrela i ne može da preradi povećane količine bilirubina.

Kod nekih beba žutica može proći i neopaženo, jer je porast bilirubina nedovoljan da bi koža bebe požutela.

Poseban entitet predstavlja žutica dece na ishrani majčinim mlekom. Javlja se krajem druge nedelje života kod inače sasvim zdravog i naprednog deteta. Uzrok je prisustvo nekih inhibitornih supstanci, zbog kojih se povećava enterohepatična cirkulacija bilirubina. Terepija je prekid podoja u toku 48-72 sata (majka se za to vreme izmuza), tada bilirubin pada za 30 odsto, što, zapravo, potvrđuje ovu dijagnozu. Potom se nastavlja prirodna ishrana podojem.

Svakako najvažnije je blagovremeno diferenciranje fiziološke žutice i žutice zbog prirodne ishrane, koje su benigne, od ostalih patoloških žutica. 

Kada se javlja patološka žutica kod novorođenčeta?

Na patološku žuticu uvek treba pomisliti ako se javi tokom prvog dana života ili traje duže od četrnaest dana, i onda ako je ukupan bilirubin veći od dozvoljenog. Faktori rizika za pojavu patoloških žutica su najčešće i nepodudaranje Rh i ABO sistema krvnih grupa (nepodudaranje krvih grupa majke i bebe), mala porođajna težina, preterminsko novorođenče, perinatalna asfiksija, infekcije, sepsa, porođajni naduv (kefalhematom). Ređe, uzroci patoloških žutica mogu biti atrezija žučnih puteva, hipotireoza i slično. Na sreću, vrlo retko postoje i patološki oblici žutice sa kasnijim početkom.

Svako ovako stanje zahteva hospitalizaciju i kliničko praćenje. Ovakva novorođenčad mogu imati i prateće bolesti (mali rast, neobična fizionomija, uvećani organi, odstupanja u krvnoj slici). 

Kako se leči fiziološka žutica?

Granični slučajevi ne zahtevaju posebnu terapiju. Potrebno je samo češće hraniti bebu kako bi se hrana dobro svarila, te omogućilo pražnjenje creva i izlučivanje bilirubina iz organizma. Vrlo često, već u toku boravka u porodilištu, hiperbilirubinemije se leče foto-terapijom, boravkom bebe u inkubatoru i UV-lampom. Tako se bilirubin lakše rastvara u vodi i bolje se luči. Najteži oblici, rezistentni na bilo kakvu terapiju, leče se eksangvinotransfuzijom (predstavlja zamenu krvi bebe krvlju dobrovoljnog davaoca).

Zašto je povećan bilirubin potrebno lečiti?

Ovakav bilirubin može proći kroz jednu specifičnu membranu, tj. krvno-moždanu barijeru i nakupiti se u određenim delovima mozga. Na takvim mestima može dovesti do oštećenja možda strukture i bolesti koja se zove kernikterus (na sreću, retko se u praksi javlja).