Saveti logopeda, reedukatora psihomotorike, psihologa: Kako da najbolje iskoristite slobodno vreme sa decom

Ovi dani su i prilika da bez žurbe uživate u zajedničkoj igri i stimulaciji razvoja vašeg deteta. Dajemo vam niz saveta kako da ove dane iskoristite na što produktivniji, što zabavniji i što korisniji način.

Podstaknite dete da učestvuje u organizaciji vašeg putovanja ili izleta. Neka učestvuje od prvog koraka, od izbora destinacije, preko izbora garderobe, potrebnih stvari koje nosite, neka napravi svoj spisak i pomogne vam u pisanju vašeg, neka zajedno sa vama pakuje stvari. Podstaknite ga da klasifikuje predmete koje izdvajate i pakujete (klasifikujte odeću, pribor za jelo, različite vrste hrane, igračke koje nosite itd.). Na taj način dete učite planiranju, analizi i sintezi, odlučivanju, izgradnji kompromisa, lepoti pružanja pomoći, a povećavate osećaj bliskosti i zajedništvo u porodici kao i samostalnost i samopouzdanje deteta. 

Tokom putovanja, vreme provedeno u automobilu ne mora biti zabavno samo uz tablet. Stara dobra igra "Na slovo na slovo" će skratiti put, zabaviti vas, a odlična je za bogaćenje rečnika. Zadajte detetu određeni glas na koji će reći što više reči koje poznaje. Možete mu pomoći tako što ćete i sami reći neke nove reči na zadati glas i na taj način ga naučite novim rečima. Proširite igru, zatražite od deteta da određenu reč razloži na glasove ili da vi kažete reč glas po glas, to je vazno za analizu (auto - a-u-t-o) i sintezu (a-u-t-o- auto) glasova u rečima.

Tokom vožnje i u prirodi, možete igrati i igru "Dodaj reč". Svaki član porodice ili grupe dece jedno za drugim govori po jednu reč kako bi formirali rečenicu. Na taj način dete se uči da čeka svoj red, vežba auditivnu pažnju i pamćenje, bogati rečnik i igru itd.

Foto: Profimedia

Priroda je nepresušni izvor saznanja, stimulacije i uživanja

Izlazak u prirodu je odlična prilika da probudite sva čula i time doprinesete opštem dobrom stanju svoga deteta. 

Možete otiću u šumu, na livadu, pašnjak, u baštu, voćnjak ili na planinu. Neka deca osete pod rukom hrapavu koru drveta, svežinu potoka, meku travu, krckave grančice ili tvrde kamenčiće. Osim informacija o obliku i boji onoga što je oko njih, neka uče i o teksturi i temperaturi onoga što drže. Hodajte bosi po različitim podlogama – zemlji, travi, pesku, vodi. Na ovaj način stopalo se prilagođava različitim podlogama i omogućava se pravilnije gaženje. 

Vežbajte ravnotežu tako što ćete prelaziti ili preskakati prirodne prepreke poput stabala, panjeva, većeg kamenja. Imitiranje kretanja različitih životinja ili kretanja u prirodi povoljno će uticati na razvoj percepcije i grube motorike – npr. kako skače zeka, kako skače žaba, kako leti ptica, nosi teret na leđima kao mrav, kako se travke lelujaju na vetru, kako skakuće vrabac i sl.  

Kotrljanje na travi, penjanje na drvo, plivanje, skupljanje i prenošenje kamenja, guranje i vučenje nečega teškog, penjanje uz brdo i silaženje su dobre aktivnosti za izbacivanje napetosti koje doprinose boljoj pažnji i kvalitetnijem učenju, a nakon njih dete će biti opušteno i umireno. 

Lopta i obruč su prijatelji zabave i razvoja. Dete može da sedi i kotrlja loptu u prostoru oko sebe, da vodi loptu po liniji, a u paru možete da nosite loptu na različite načine - na rukama, leđima, stomaku, jedan na leđima drugi na stomaku… Ove igre su dobre za koordinaciju, orijentaciju u prostoru i preciznost pokreta, kao i igre sa obručem: kretanje obruča oko dece ili kretanje dece u obruču tako da se ne dodiruju, kojim takođe vežbaju i spretnost u hodanju.

Branje cveća i pravljenje venčića, branje bobica ili šumskog voća, ili sađenje umetanjem semena u prethodno napravljene rupice i njihovo zalivanje je odlično za sazrevanje šake i finu motoriku, a time je i dobra priprema za grafomotorne aktivnosti. Tome će pogodovati i pravljenje herbarijuma. Sakupljene listove različitih oblika i poljsko cveće ispresujte a zatim zalepite na papir. Ispod možete napisati imena biljaka i drveća i opisati ono što je zalepljeno. Tako će dete bogatiti svoj rečnik pojmovima i opisima. 

Dok šetate, usmerite dete da opazi oblike koji se pojavljuju u prirodi; uočite šta je sve u određenoj boji (trava i lišće su zelene boje, sunce je žuto, a nebo plavo). Nastojte da imenujete sve što je u okolini. Na taj način ćete bogatiti i proširiti detetov rečnik. Postavljajući pitanja: „Gde idemo?“, Šta sve vidiš oko sebe“?, „Sa čim ćeš da se igraš“?, “Šta ti je zanimljivo?” podstičite dete da odgovara punom rečenicom nabrajajući što više detalja. Pored toga navodite dete da objašnjava gde se šta nalazi i na taj način uči priloge i predloge, kao i da upoređuje karakteristike prostora oko sebe sa poznatim prostorima. Ako se vaše dete upoznaje sa brojevima, uočite koliko ima nečega (cvet ima 4 lista, ptica ima dva krila, napravili smo 6 koraka do drveta i sl.). Osim čula vida, poklonite pažnju i čulu sluha - osluškujte zvuke prirode poput cvrkuta ptica, šuštanja trave ili lišća na vetru, zujanja pčele, zvuka potoka ili izvora. Napravite malo takmičenje u slušanju, recimo ko će da primeti više različitih zvukova. Možete da oponašate ono što ste čuli, jer kvalitetnije slušanje i izvođenje onomatopeja povoljno utiče na razvoj govorno-jezičkih sposobnosti. Dok šetate, mirišite cveće, osetite miris sveže pokošene trave, miris zemlje, svežeg vazduha, bora, bagrema i lipe. 

Kada dođete kući i osvežite se, možete da predložite detetu da nabrojite mesta na kojima ste bili i šta ste sve tamo doživeli, šta im je prijalo i šta bi želeli da ponove. Sve to možete predstaviti na zajedničkom crtežu ili kolažu na kome će se naći skupljene grančice, travke, kamenčići, listovi, grančice i bobice.

Foto: Profimedia

Praznici su tu da budemo bliski

Zajedničko vreme iskoristite da oslušnete svoje dete – kako razmišlja, šta mu se dopada, čemu se nada i raduje, postoji li nešto što ga muči, čega se plaši... Dani kada se ne žuri u vrtić, školu, na trening, na spavanje su veoma pogodni za to jer dete usled zajedničkog vremena sve više izražava sebe, a oseća se sigurno i bez dodatnih pritisaka.

Dobar način za to su na primer igrice koje volimo da nazivamo „Ja volim“ – dok putujete ili uživate u prirodi, svaki član porodice navodi po jednu osobu, aktivnost, životinju, hranu, godišnje doba itd. koje voli i u kojima uživa. Tako ćete bolje upoznati vaše dete, a i ono vas, podstaći ga da uočava po čemu ste slični a po čemu različiti, obnavljati kategorije, učiniti da uživa u razmeni i beskrajnom upoznavanju i izražavanju sebe.

Često se podsticanjem izražavanja isplivaju neki strahovi deteta. Većina njih su očekivani razvojni strahovi, a ponekad su strahovi signal da se treba više pozabaviti unutrašnjim svetom deteta. Sa detetom možete igrati igricu „Smešni strah“. U ovoj igri je zadatak svih učesnika da neki svoj strah koji imaju zamisle, nacrtaju ili odglume tako da radi nešto smešno. Crteži čudovišta kako su male bebe sa pelenama, gluma mraka koji postane „mali mravić“, zamišljena veštica koja ne ume da se dobacuje loptom i još mnogo toga vas očekuje u ovoj igri, a njome zapravo olakšavate detetu borbu sa strahom. Takođe, učestvujte i vi, detetu je mnogo lakše kad shvati da ste se i vi nečeg plašili i pobedili, pa strah smanjili! Razgovarajte sa detetom o strahovima.

Još jedan od načina da bolje upoznajete dete, ali i da vidite kako ono vas doživljava jeste da zamenite uloge. Neka ono tokom jedne aktivnosti, razgovora ili dela dana bude vi. Podstaknite ga da vas imitira, radi ono što biste vi radili, ali i popravi ono što misli da grešite. Za to vreme vi ćete biti vaše dete i imitirati njega. Ova aktivnost je veoma zanimljiva deci, a pruža lep uvid roditeljima o tome kako ih deca vide i stvara prostor za empatiju i bolje razumevanje.

Iskoristite praznične dane da se ponovo okupite kao porodica, da se bolje čujete i razumete, podstaknete učenje i razvoj, uživate i volite. Ukoliko primetite da dete ima neke teškoće, ne oklevajte da se obratite stručnjacima.