Bez gledanja kroz prste: 7 vrsta dečjeg ponašanja koje roditelji ne bi smeli da tolerišu

Deca ponekad ne slušaju svoje roditelje i  to nije ništa neobično. Ipak, postoji nekoliko stvari koje roditelji nikako ne bi smeli da ignorišu i dopuštaju svojim mališanima. Evo i koje:

Sklonost krađi

Ne treba puno objašnjavati da je to jako loša navika jer deca to znaju. Neki od njih time samo žele da privuku pažnju na sebe. Učite decu da dele svoje stvari s drugima i da ne budu sebična. Posvetite im pažnju, igrajte se više s njima, razgovarajte iskreno i bez nametanja svog mišljenja.

Bezobrazno ponašanje prema drugima

To se ne toleriše nikako jer vodi kasnijim problemima u životu. To se posebno odnosi na ponašanje prema roditeljima. Objasnite detetu da se ne ponaša prema drugima onako kako ni ono ne bi volelo da se drugi ponašaju prema njemu. Dete koje ne poštuje roditelje i druge oko sebe ne može izrasti u dobrog čoveka.

Laganje

Ponekad deca lažu zbog reakcije roditelja. Na primer, ako nešto razbije, ne iskaljujte bes jer se to može dogoditi svakome. Reagujte mirno i razumno, i dete neće imati potrebu da laže. Takođe, objasnite mu da laganje ne donosi ništa dobro u životu, i kad tad istina izađe na videlo. Bolje je reći istinu i završiti s tim, nego izgovoriti laž pa kasnije stalno strahovati hoće li neko saznati šta se zaista dogodilo.

Nestrpljivost i dranje

Ako dete želi, na primer, da baš u tom trenutku prekinete razgovor s nekim i posvetite se njemu, nemojte to uraditi - pogotovo ako pri tome urla i divlja. Mirno mu objasnite da sad razgovarate i da ćete se igrati kasnije. Mora da nauči da bude strpljivo i da poštuje druge. 

Sebično ponašanje

Recimo, ako nešto radite i imate posla preko glave, zamolite decu da vam pomognu. Treba da uče kako nije dobro misliti samo na sebe već olakšati život ljudima koje vole. Osim toga, ako zajedno obavite neki posao, imaćete više vremena za zajedničku igru i druženje.

Praviti se da nešto ne vide

Važno je da od malih nogu nauče da treba da reaguju u određenim situacijama, a ne da se ponašaju kao da se njih to ne tiče. Na primer, ako u školi vide da deca maltretiraju nekoga, treba to da kažu nastavniku. Ili, ako je neko skromno siromašan, nikako mu se ne treba rugati već pomoći koliko se može.