Dr Radmila Kosić o lečenju dece: Kada je neophodno dete odneti lekaru, a kada više pomažu recepti baka?

Bolesno dete je najveća briga za svakog roditelja i kako bi ono što pre ozdravilo uplašene mame i tate su spremne sve da učine, a doktorka Radmila Kosić, načelnica pedijatrije beogradskog Doma zdravlja Zvezdara, otkriva na koji način kako bi rezultat bio najpovoljniji za njihovo dete.

"Povišena temperatura je znak zrelog normalnog imunološkog odgovora na infekciju. Nije svaka temperatura znak ozbiljnog oboljenja. Moramo zajedno sa roditeljima da definišemo šta je temperatura koja treba da nas zabrine i da odmah odemo kod lekara, a sa kojom možemo da se izborimo sami. Svaki roditelj treba prvo da da detetu sirup za povišenu temperaturu u odgovarajućoj dozi. Najčešća zabluda vezana za dozu sirupa je što se lekovi doziraju prema kilaži, pa pri svakoj poseti pedijatru treba pitati koliku dozu leka treba da popije moje dete, a ne da čitamo iz uputstva. Naša deca su uglavnom subdozirana", objašnjava dr Kosić.

"Kada je temperatura 38,5, roditelji treba da daju lek detetu. Najčešće su to virusne infekcije, koje se javljaju sa suznim očima, curenjem iz nosa, suvim kašljem koji kasnije sazri. Dete s malom temperaturom koje se ne ponaša uobičajeno je mnogo bolesnije od onog sa 39 koje je raspoloženo. Visoka temperatura kod deteta ispod tri godine uvek zahteva pregled lekara, a ako dolazi uz povraćanje i osip, znak je za uzbunu", objašnjava doktorka.

Šta kada se dete povredi?

"Niko više ne pada s drveta jer se niko više i ne penje, i poslednjih 10 godina nismo doživeli takvu ili neku sličnu situaciju. Međutim, kada dete udari glavom, treba da ga pogleda lekar, čak i ako je u pitanju pad s male visine, jer može da dođe do potresa mozga i krvarenja. Pad sa bicikla je opasan jer kod udarca guvernale u stomak mogu da se jave traume pankreasa. Ako rana krvari, povrede isprati vodom i sapunom, previti čistom gazom i odvesti dete kod lekara", savetuje dr Kosić.

Kako se pravilno upotrebljava antibiotik?

Velika upotreba antibiotika dovodi do rezistentnosti, pa je veoma važno da ona bude pravilna kako bi lek mogao da deluje onda kada je stvarno potreban. Pritisak roditelja na pedijatre prilikom prepisivanja ovih medikamenata je veliki, jer se oni osećaju sigurnije misleći da neće doći do komplikacije bolesti. Dr Kosić ističe da takvim ponašanjem ne pomažu već odmažu svojoj deci.

"Imamo preveliku upotrebu antibiotika i vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nećemo imati čime da se lečimo zato što sve što imamo u arsenalu smo upotrebili. Nijedan nov antibiotik nije napravljen poslednjih 20 godina. Veliki je pritisak roditelja na pedijatre i vrlo često ćete čuti nakon što izađu iz ordinacije "džabe smo dolazili, nismo dobili ništa". Ali roditelji ne shvataju da su dobili pregled visokospecijalizovanog stručnjaka, pregled krvne slike, pregled urina, savet. Dete koje ima bolest koja se ne leči antibioticima zahteva kućnu negu. Imate decu koja popiju 100 kutija antibiotika godišnje, to je dva puta mesečno, a to ne bi trebalo da bude tako", priča dr Radmila Kosić.

Kada se upotrebljavaju lekovi protiv bolova?

Često se misli da će lek protiv bolova sprečiti doktora da dijagnostikuje bolest, pa roditelji ne daju deci lekove, već ih puštaju da trpe tegobe. Doktorka Kosić kaže da to nikako ne treba da radite.

"Ako mališana boli uvo, treba mu dati lek. Ništa se neće promeniti situacija na tom uvetu, zapaljenski proces će imati sa bolovima ili bez njih."

Foto: Shutterstock

Šta kada dete povraća?

Iako zabrinuti roditelji očekuju da će kod lekara dobiti čudesan lek koji zaustavlja tegobe izazvane povraćanjem i prolivom, on ne postoji. Bakini recepti ovde najbolje pomažu.

"Kada dete ima proliv i povraćanje, lagano na pet minuta treba da se poji, da se ne tera da jede. To što jede treba da bude ono što svaka naša baka zna šta se jede kada stomak nije u redu, malo slane supe, prepečen hleb, suvi keks. Magičan lek ne postoji, već dijeta i pojenje", objašnjava Radmila Kosić.

Problemi sa progovaranjem?

Najvažnije je da li vas dete razume i da reaguje na zvuke normalno. Ako niste sigurni, možete i sami da uradite test.

"Ako mu stavite loptu i kocku i kažete donesi loptu, da li će doneti loptu? To je test koji pokazuje da li vas dete razume. Mnogo razgovora sa decom znači i rano progovaranje. Sa decom mora da se priča pravilno. Roditelj treba da govori normalnim govorom, normalnim tonom, da mu se obraća rečenicama koje koristi u svakodnevnom govoru", savetuje lekarka.

Kako se proverava dečji vid?

Sva mala deca su prirodno dalekovida pa predmete drže bliže nego što bi trebalo. Nemojte se zabrinuti i posumnjati u loš vid ako mališan gleda televizor preblizu. Međutim, sve češće se kod dece javlja strabizam.

"Kod mališana je najčešći lažni strabizam. To je poremećaj vida kod dece sa takvom anatomijom lica da se čini da jedno oko dublje zalazi ka nosu. Naglo nastali strabizam treba obavezno da pregleda oftalmolog. U četvrtoj godini je obavezan pregled oftalmologa, pa čak i u drugoj ako postoji neka urođena anamneza kod roditelja", priča dr Kosić.

Prohodavanje

Sa šest meseci dete treba da sedi, posle devet da stoji, a prohodavanje je uobičajeno nakon dvanaestog meseca. Ipak, ako vaš mališan odstupa od ovog pravila, ne stavljajte ga nasilno na noge.

"Vežbanje hoda ne pospešuje prohodavanje. Rano postavljanje na noge može da dovede do krivljena potkolenica i deformiteta kuka", priča dr Kosić.