Često možemo da čujemo kako je neko dete progovorilo sa tri godine i nikakav problem nije imalo ili kako je prohodalo sa 18 meseci, pa sad trči maraton. "Zašto mora da zna da gradi kulu od kocaka, pa neće biti građevinac" i sruge slične izjave. Ovakve rečenice vas navode na pogrešan put, stoga nemojte da ih prihvatate "zdravo za gotovo" i učinite za svoje dete sve što je u vašoj moći, a mnogo toga jeste. Nekada se desi da ste bespotrebno brinuli, da dete progovori ili prohoda vrlo brzo nakon što ste se zapitali da li kasni. Ali isto tako, najčešće su to indikatori za kašnjenje u razvoju.

Nećemo zaboraviti ni prvih 12 meseci života. To je period kada mozak deteta intenzivno sazreva pod uticajem iskustva i vreme kada se prekretnice događaju na svakih par meseci. Kasnije se prekretnice događaju na šest meseci ili godinu dana. Tada je bitno da dete aktivno koristi svoja čula, da obrađuje ono što je čulo, videlo, doživelo, probalo, pomirisalo, okusilo, videlo, da te podatke integriše u smislenu celinu kako bi oni dobilli smisao. Često kada postoji problem sa kasnim progovaranjem, ispostavi se da detetu nedostaju upravo čulna i manipulativna iskustva.

U periodu do treće godine, dete treba da savlada određene aktivnosti i to:

12-18 meseci

Slaže predmete (kao da pravi kulu)

Donosi predmete da ih pokaže drugima

Imitira jednostavne aktivnosti sebi poznatih osoba

Gura od sebe stvari koje ne želi, odmahuje glavom, ili se odmiče

18 meseci do 2 godine

Baca predmete u neodređenom smeru

Vadi sitne predmete iz većeg

Crta krive linije

Gradi kulu od kocaka

Savija, gužva papir

Može da izvrši nalog od dve radnje (Uzmi loptu i daj je Jeleni)

Počinje da se zanima za aktivnosti druge osobe 

PageBreak

2-3 godine

Baca predmete u određenom smeru

Gradi kule od kocaka (veći broj kocaka i duže se zadržava na zadatku), slaže kocke (ali i druge predmete, na primer klikere, olovke) u niz, raspoređuje oblike u okvir (krug, kvadrat, trougao)

Prepoznaje detalje na slici, prepoznaje sebe na fotografiji

Može da razvrsta predmete po boji ili veličini (3 boje i 3 veličine)

Razlikuje veliko i malo

Prepoznaje čemu služe predmeti i "imitira" njihovu upotrebu

Inicira igru

Odgovara na nalog da donese, doda, skupi igračke.

Ukoliko govor kasni, važno je obratiti pažnju na to šta dete ima u svom iskustvu. Onda kada dete ima čulna saznanja (vizuelna, slušna, taktilna i kinsetetska) o određenom pojmu i kada su ta iskustva organozovana, dete to iskustvo može da nazove određenim imenom (da ih verbalno produkuje). 

Kada govor kasni, logoped preporučuje i tretman reedukacije psihomotorike zbog toga što je govor usko povezan sa psihomotorikom. Kroz tretman reedukacije psihomotorike dete stiče određena iskustva koja su mu potrebna da bi ta iskustva mogao da imenuje. Kroz reedukaciju psihomotorike dete dobija usmerenu stimulaciju koju može optimalno da iskoristi, jer razvijamo atmosferu sigurnosti u kojoj dete može slobodno da istražuje i saznaje. Telesna iskustva se dograđuju, obnavljaju i obogaćuju novim iskustvima. Dete se koristi telom i pokretom, kao oruđem saznavanja sveta i tako postaje svesno sebe i okruženja. Kada dete dolazi na logopedski tretman i tretman pokretom, reči se znatno brže usvajaju i što je još bitnije, dete ih spontano i svrsishodno upotrebljava.

Kada primetite da detetov govor kasni, ne čekajte ni trenutak, već se obratite stručnjacima (logoped, reedukator psihomotorike) koji će na pravi način da opserviraju dete i predlože tretman koji je potreban kako bi se govor razvio.