Bezbednost porodice: Kako da zaštitite decu i sebe od udara groma

Zamislite da ste dečiji fudbalski trener kad tokom utakmice iznenada čujete grmljavinu. Mnogi roditelji su poverili vama svoju decu i nisu tu, a škola u blizini je zaključana. Šta da uradite kako bi deca bila bezbedna? 

Rizik je značajno veći tokom letnih meseci, kada su češće i oluje praćene grmljavinom i kada se više ljudi nalazi na plažama, u planinama ili na sportskim i golf terenima.

"Sezona grmljavine je od aprila do novembra u mnogim područjima i češća je od 16 do 18 sati, što je vreme kada su često u toku utakmice. Zato je bitno da imate plan. Da li imate školski autobus koji se može parkirati pored igrališta, a u koji treneri mogu odvesti u decu u slučaju da dođe do oluje?", objašanjava Volš. 

Kako da prevenirate udar groma

Džon Džensenius, specijalista za zaštitu od groma pri Državnom meteorološkom zavodu SAD-a, takođe zagovara pripremu plana delovanja – a koji uvek počinje sa proveravanjem vremenske prognoze. "Tako možete odložiti ili otkazati aktivnost ako postoji rizik od oluja sa grmljavinom", istakao je on. "Ako ipak odlučite da ne otkažete aktivnost, stalno pratite vremensku prognozu i često pogledajte nebo. Ako čujete grmljavinu, oluja je već dovoljno blizu da dođe do udara groma. Odmah potražite zaklon."

Sigurna skloništauključuju bilo kakve građevine sa instalacijama i vodovodnim cevima, automobile sa čvrstim krovom, kamione, kamp prikolice i autobuse. Na listi nesigurnih skloništa su svi zakloni koji su otvoreni prema spolja, poput nadstrešnica, autobuskih stanica, kabrioleta, pa čak i otvorenih garaža.

"Ljudi misle da ako ne kisnu da ih grom ne može udariti, međutim, istina je da ako ste napolju, vi ste na riziku od udara", rekla je Volš.

Ako ste u kući...

Kada uđete u kuću, držite se dalje od prozora i vrata, kao i od bilo čega uključenog u struju ili bilo čega što je direktno vezano sa vodovodnim cevima. "Znači, nema pranja sudova ili tuširanja ili kupanja u kadi", istakla je ona. Korišćenje bežičnog telefona je u redu, ali nemojte koristiti telefon sa žicom.

Ako ste u automobilu...

Automobilske gume vas neće zaštititi, ali će grom putovati duž spoljnog metalnog dela kola. Zarad vaše sigurnosti, nemojte dodirivati metalne kvake na vratima. Takođe izbegavajte dodirivanje vetrobranskog stakla ako je u njega ugrađena radio antena i nemojte paliti radio.

Ako ste napolju...

Ukoliko vas je nevreme uhvatilo napolju i ne možete pronaći sklonište, potražite područje sa nižim drvećem, ali se držite dalje od samog drveća. "Ako ste u grupi, razdvojite se. To može čak i povećati verovatnoću da će nekoga udariti grom, ali ako ste svi zajedno i grom udari blizu, neće biti nikoga ko bi vam mogao pomoći", pojasnio je Džensenius.

"Izbegavajte da budete najviši objekat ili da stojite blizu najvišeg objekta u vašoj bližoj okolini. Nemojte biti ni na otvorenom ili blizu pojedinačnog drveća."

Ako ste na vodi, istakla je Volš, pristanite na obalu što je moguće brže. Ako ste u bazenu, odmah izađite i potražite sklonište. Takođe, nemojte izlaziti napolje niti ulaziti u vodu najmanje 30 minuta nakon bljeska munje ili poslednjeg udara groma.

Ako niste bili u mogućnosti da pronađete sklonište, a odjednom osetite kako vam se kosa na glavi podiže, Federalna agencija za urgentne slučajeve savetuje da čučnete što je moguće niže, prebacujući težinu tela na nožne prste, da bi što manji deo vašeg tela bio u kontaktu sa tlom. Pokrijte uši dlanovima, a glavu smestite između kolena da biste bili što je moguće manja meta.PageBreak

Prva pomoć kod udara groma

Ako se desi najgore ili nekoga koje s vama pogodi grom, najveća briga može biti iznenadni srčani udar.

"Grom može u trenutku zaustaviti rad vašeg srca", istakla je Volš. "Stoga je potrebno odmah započeti sa kardiopulmonalnom reanimacijom (srčano-plućnim oživljavanjem)." Ako se nalazite u blizini mobilnog automatizovanog eksternog defibrilatora, Džensenius naglašava da treba da ga koristite u slučaju da je srce pogođene osobe stalo. "Ako se osoba kreće okolo ili znate da ima otkucaje srca, pažnju usmerite prema onim osobama koje ga nemaju", rekla je Volš.

Drugi zdravstveni problemi koji mogu nastati udarom groma su lomovi, puknute bubne opne i potresi mozga. "Osobe se ne oporave uvek u potpunosti od udara groma. Neke osobe imaju probleme koji traju tokom celog njihovog života. Osobe se mogu suočavati sa poteškoćama sa spavanjem ili glavoboljama", pojasnila je Volš.

Džensenius je dodao da neke osobe dobiju opekotine, dok druge imaju probleme sa koncentracijom, postaju zaboravne, imaju kratku pažnju ili čak promene ličnosti nakon udara groma. Lečenje, rekao je on, zavisi od svake zasebne povrede, iako počinje sa što je moguće bržim lekarskim pregledom osobe koju je udario grom.

A još pre toga, ono počinje sa prevencijom i dobrim planom.

Izvor: Katie Walsh (East Carolina University, Greenville, N.C.) & John Jensenius, (National Weather Service), juni 2013., www.judzks.ba; www.healthday.com