Kako da moje dete nauči šta je vreme?

Dete vreme doživljava od početka života prvo kroz svoju psihomotornu aktivnost, a zatim se, sa razvojem i misaonim procesima, iznova doživljava i prepoznaje. Opažanje vremena počinje uspostavljanjem određenog rasporeda u životu deteta. Prilagođavanje deteta ustaljenom vremenskom ritmu i korišćenje objektivnih pokazatelja (prirodne pojave, svakodnevni život) predstavljaju pravi način opažanja vremena.

Druga grupa vežbi podrazumeva brzo-sporo kroz pokret. Detetu kažemo da ćemo da hodamo brzo, a zatim sporo. Od deteta tražimo da brzo digne ruke gore, a zatim da ih sporo spusti dole. Dok dete izvodi vežbe pričati o tome koji pokret je bio brz, a koji spor, kao i to koji pokret je duže trajao.

Treća grupa vežbi se odnosi na doživljaj vremena kroz ritmičnost pokreta. Dete treba da raširi istovremeno obe ruke u stranu, naizmenično napravi korak  jednom pa drugom nogom. Takođe, detetu možemo da damo nalog da ustane sa stolice, ode do vrata i vrati se nazad za doživljaj redosleda ili da hoda po taktu koji mu mi zadajemo pljeskanjem rukama.

Za vežbanje vremenskog odnosa dan-noć  potrebna su vam dva papira, jedan koji će da predstavlja dan, a drugi noć. Zajedno nacrtajte, obojite i isecite manje sličice koje predstavljaju dan (sunce, lopta, kofica i lopatica, bicikl, pribor za jelo, trenerka, cipele...) i one koje predstavljaju noć (mesec, zvezde, krevet, lampa, pidžama...). Zajedno klasifikujte i zalepite na jedan papir sve ono što predstavlja dan, a na drugi ono što predstavlja noć. Pričajte sa detetom šta se radi kada je dana, a šta kada je noć. 

Kako vežbati kvalitete vremena?

Uočavanje redosleda u svakodnevnim aktivnostima deteta možete vežbati tako što ćete sa detetom pričati sa šta sve radi u toku dana. Tako se detetu da uvode i osvešćiva se pojmovima sada, pre i posle (koje aktivnosti radi pre, a koje posle vrtića ili ručka).

Trajanje vremena vežbajte tako što pričate sa detetom o tome da li brže stignete do vrtića kolima ili autobusom, koliko dugo nije videlo baku, koji crtani koji mu je poznat  najduže traje...

Istovremenost ispitujemo pomoću pitanja. Npr. „Dok se ti i ja ovde igramo, šta u isto vreme radi tvoj bata, seka?“.

Naizmeničnost ispitujemo pomoću pitanja Npr. „Sada kada prestanemo da razgovaramo šta ćeš ti ponovo da radiš, a šta ću ja ponovo da radim?“.

Redosled ispitujemo pomoću pitanja. Npr. „Kada si jutros ustao šta si prvo uradio? Šta si sve radio od jutros pa sve do sada?“.

Uklopljenost ispitujemo tako što ćemo detetu da ispričamo situaciju koja uključuje vremenske kvalitete. Npr. „Mi smo kod kuće i crtamo, a tata popravlja kola. Da li tata isto toliko dugo popravlja kola koliko mi crtamo?“.

Metričko vreme (merenje vremenskog intervala) vežbamo kroz sledeća pitanja:  „Koji je danas dan? Koliko je sada sati? Šta je duže pet minuta ili pet sekundi? Koliko sat ima minuta? Koliko minut ima sekundi?“. Takođe, možete da nacrtate na panou ili da isečete od papira veći sat sa brojevima i kazaljkama da dete prostorno stekne predstavu kako se kazaljke pomeraju, koliko sat ima minuta odnosno ceo krug na satu, koliko minuta ima između svakog broja na satu. Pustite dete da samo pomera kazaljke i da na taj način stekne iskustvo i nauči da gleda na sat.

Vežbe koje smo napisali možete da vežbate sa detetom kod kuće, ali ako vam to ne ide onako kako biste vi želeli, najbolje bi bilo da se obratite stručnjaku koji če znati kako da izvodi vežbe sa detetom. Osim toga što će stručnjak pravilno da radi vežbe sa deteton, on će i vas da uputi kako da iste te vežbe prilagodite i da ih radite sa detetom kod kuće.