Zadatak da za tri minuta pojedu teglu eurokrema od 750 grama još je jedna u nizu ludosti na internetu. Izazov, otkačena ideja, a možda i opasnost, ako su posmatrači i takmičari - deca. "Smešni" klipovi, poput onih kada se derani udaraju motkama po glavi, ili lupaju glavama u zid dok ne popadaju, zapravo su, smatraju stručnjaci, opasne ideje za školarce koji upijaju sve. I sve bi da probaju.

Statistike pokazuju da više od 90 odsto mališana mlađeg školskog uzrasta širom sveta surfuje internetom i koristi društvene mreže bez roditeljske kontrole. A opasnosti koje ih sa mreže vrebaju su mnogobrojne - nasilje, sadržaji neprimereni mališanima, pedofili, sulude igre...

Povezane vestiŽivot porodiceDeca na društvenim mrežama: 7 vrsta fotografija koje roditelji ne bi trebalo da objavljuju

"Internet je dobrodošao samo ako se koristi na pravi način i to je jedna od stvari koju pokušavamo da objasnimo deci", kaže Olivera Radić, psiholog u Osnovnoj školi "Nikola Tesla" iz Novog Sada. "Radimo na elektronskom opismenjavanju, ali osim što učimo decu, trudimo se da i roditeljima sugerišemo da postoje mnoge opasnosti za mališane ako se internet koristi bez kontrole. Roditelji moraju da budu obazrivi. Veliki broj mama i tata, međutim, uopšte ne koristi računare, niti zna kako funkcionišu socijalne mreže, pa im je teže da shvate šta njihova deca rade ispred monitora."

Istraživanje o izlaganju dece rizicima sa interneta, koje je urađeno u ovoj novosadskoj školi, pokazalo je da je više od polovine mališana prihvatilo poziv za prijateljstvo osobe koju ne poznaju. Podatke o sebi osobama koje nikada nisu srele dalo je 17 odsto dece, jednom ili čak pet puta. Trećina đaka ostavljala je lične podatke na profilima, a gotovo 50 odsto njih je "četovalo" sa nepoznatim sagovornicima. Čak 11 odsto njih je barem jednom prihvatilo poziv na sastanak sa nepoznatom osobom.

Povezane vestiZdravlje porodiceSaveti psihologa: Kako da kontrolišete dete na Internetu
Lični podaci

Ukoliko deca hoće da objave na internetu svoju ili sliku porodice, trebalo bi da se o tome posavetuju sa roditeljima. Broj telefona, adresu, školu, sportski klub ne treba da upisuju u razne upitnike na sajtovima niti da ih daju nepoznatim ljudima.

"Istraživanje je u saradnji sa Unicefom organizovalo Ministarstvo prosvete i Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta, a konkretni podaci ne odstupaju od republičkog proseka", kaže Olivera Radić. "U 16 odsto slučajeva deca su bila žrtve digitalnog nasilja, gde su njihovi podaci bili korišćeni bez pristanka, a 40 odsto njih su posećivali sajtove za koje znaju da bi im roditelji branili."

Dve trećine roditelja izjasnilo se da želi da preko škole sazna više o digitalnom nasilju. Školarci se "postavljaju" kao da je internet njihov fah, polje gde su oni magovi, i da tu više ništa ne mogu da nauče. Po rečima naše sagovornice, škola je trenutno jedino sigurno mesto koje mora da se bori sa digitalnim nasiljem.

Povezane vestiPorodične aktivnosti5 stvari koje treba da znate o internet zlostavljanju

"Preostala je samo škola kao mesto gde se još nešto može promeniti, jer društvo i sistem se teško menjaju", kaže Radićeva. "U momentu kada se opasni sadržaji, sa potpuno pogrešnim vrednostima za našu decu, senzacije, rijalitiji, emituju sa malih ekrana, institucija koja mora da popravlja, da vraća prave vrednosti u prvi plan, jeste škola."

Svetska organizacija psihologa i pedagoga smatra da dete ne bi trebalo da ulazi u svet društvenih mreža pre navršene dvanaeste godine.