Uvek sam želela da imam više od jednog deteta, ali činilo se da se to neće ostvariti, s obzirom na to koliko sam dugo pokušavala da ponovo ostanem u drugom stanju. Međutim, odmah nakon mog četrdesetog rođendana, moj muž i ja smo odlučili da još jednom pokušamo.

U drugom stanju sam ostala iznenađujuće brzo. I baš onda kada je moja želja bila na putu da se ostvari, mene su počele da muče sumnje i strahovi koji su činili da se osećam kao užasna majka i supruga. Kada sam svoja osećanja podelila sa drugim mamama, one su me gledale kao da sam serijski ubica, što je samo učinilo da se osećam još gore (pre 11 godina nisu postojali blogovi i sajtovi gde sam mogla da pročitam da postoje majke koje se osećaju isto kao i ja). 

1. Stalno sam se pitala da li sam donela ispravnu odluku

Koliko god da sam želela drugo dete, čak i pošto sam je videla na ultrazvučnom pregledu, i dalje sam se pitala da li sam pogrešila. Tokom prvog trimestra osećala sam veliki umor i nisam mogla da prestanem da razmišljam kako ću uspeti da vodim računa i o trogodišnjakinji i o maloj bebi.

Ispostavilo se da mi je sa drugom bebom bilo lakše nego sa prvom i da sam bila super organizovana. Sve je u iskustvu.

2. Stalno sam se pitala da li ću drugo dete voleti isto kao prvo

Moja prva beba je za mene bila savršena i stalno sam se pitala kako je moguće da može da se rodi još jedna takva beba. Nisam mogla da zamislim slađe i savršenije dete. Kada smo se pripremali da krenemo u porodilište, plakla sam od straha što će se roditi beba koju neću voleti. 

I priznajem da sam taj strah osećala sve dok nisam drugu bebu uzela u ruke, ali se ispostavilo da je ipak to bila ljubav na prvi pogled.

3. Plašila sam se ljubomore starijeg deteta

Nisam mogla ni da zamislim svoje trogodišnje dete kako zrelo prihvata malu bebu. Pripremala sam je, kupovala sam joj knjige, haljinice i sitnice i govorila joj kako su joj to poklni od mlađe sestre. Davala sam joj da drži bebu čim smo stigli kući iz porodilišta, kupala sam ih zajedno čim je druga beba bila dovoljno velika, starijoj devojčici sam čitala priče za laku noć dok sam dojila bebu... 

I sve je ispalo baš dobro.

4. Brinula sam se da posle druge trudnoće neću uspeti da se vratim u formu

I nikad i nisam. Telo posle bebe je prosto drugačije i to je tako bez obzira šta radite i koliko se trudite. 

Ali uspela sam da vratim staru kilažu i da vežbam uz dvoje male dece. Uvek postoji način da nađete vreme za vežbanje i da imate relativno izbalansiranu ishranu. Nije lako, ali se može.  

5. Mislila sam da je sa dvoje teže nego sa jednim

Da, dođu trenuci kada je mnogo teže sa dvoje dece. Na primer, kada treba da im organizujujete dan, a oni imaju potpuno različite aktivnosti i onda sve to treba da uskladite sa vašim i obavezama vašeg muža. 

Ali tu su i oni trenuci kada je lakše imati dvoje dece nego jedno. Moja starija devojčica mi i danas pomaže oko mlađe sestre. One imaju 14 i 11 godina i jedna drugoj nedostaju čim su malo duže razdvojene. Upućene su jedna na drugu, a njihova zajednička igra meni daje malo slobodnog vremena da sebe.

Na kraju, imati drugo, treće... dete donosi sa sobom i mnoge izazove i strahove, ali i mnogo više divnih stvari. I za koliko god dece da se odlučite, vi ste mama, a mame uvek nađu način da sve funkcioniše. 

Tekst: Milana Petrović