Od glasova do reči: Kada je vreme za koji glas?

Progovaranje nije jednostavno, "nešto što se desi". Postoji mnogo stepenika koje dete treba da pređe na putu ka razvoju govora.

Koje glasove deca prvo izgovaraju?

Hajde da postavimo miljokaze na taj prejezični razvoj. Deca najpre izgovaranju vokale (samoglasnike). Ti glasovi ne nailaze na prepreku, pa su zato, između ostalog i osnova za razvoj govora. Najpre se najčešće izgovara a, a potom idu o, e, u i i.

Ono što nazivamo prvim rečima najčešće je proizvod kombinacije glasova b, p, d, t, g, k i samoglasnika, ili pak (nazala) m, n, nj. S obzirom da dete najčešće ima usvojene ove glasove oko 18. meseca, odnosno oko godinu i po dana, dete tada ima sve veću produkciju tih prvih "reči".

Glasovi međutim, nisu završili svoj razvoj onda kada se jave prve reči. Oko 20. meseca počinju da se javljaju i glasovi l, v, j, s stabilizuju se (utvrđuju) glasovi m i n, kao i b, p, d, t, g, k.

Kada je vreme za ostale glasove?

Postoji određeni "raspored" u tome kada šta treba da bude usvojeno. Važno je da kao roditelji, budete savesni da to ispratite.

Treba se obratiti logopedu ako:

•    Između 3 do 3 i po godine dete nije usvojilo sledeće glasove: j, v, p, b, t, d, t, k, g, f, h, l, m, n.
•    Između 3,5 do 4 godine, sve prethodno pomenute glasove, uz glas nj.
•    Između 4 i 4,5 godine, uz prethodno pomenute i glasove lj i r.
•    Između 4 i po i 5 i po godina, uz sve prethodno pomenute i s, z i c.
•    Do 5 i po godina, dete treba da je usvojilo sve glasove.

Obratite pažnju: to što dete može da na nalog izgovori određeni glas, ne znači da ga je usvojilo. Usvojiti glas znači da dete može da taj glas koristi na pravilan način u konverzaciji, u spontanom govoru, tako da se identično (pravilno) izgovara i kada je na početku, kada je na sredini i kada je na kraju reči.

Šta kada glasovi izostanu?

Ukoliko dete nije pravilno usvojilo glasove, kasnije može imati probleme u savlađivanju pisanja i čitanja. Jako je važno očuvati stabilnost glasovne strukture (govorne reči nema bez glasova, a ni pisane reči bez slova) jer predstavlja temelje razvoja jezika.

Odlazak kod logopeda je nešto što roditelji odlažu, često ne shvatajući od kolike je važnosti doći na vreme. Problemi sa kašnjenjem govora mogu progredirati u mnogo veće probleme

(zamislite da ste svesni onoga što vam drugi govore, a da nemate nikakvu moć da izrazite to što želite), povlačenje, probleme u ponašanju, kašnjenje u intelektualnom, emocionalnom razvoju i mnogo toga još.

Problem sa izgovorom glasova može da utiče na razumljivost govora deteta u očima drugih. Teško je biti u poziciji da nepravilno govorite i da ste toga svesni. Da ne pominjemo ruganje vršnjaka! Problem sa zamenom glasova kasnije neretko proizvodi i probleme u pisanju i čitanju. Džaba učiteljica izgovori lala, ako to dete čuje kao jaja.

Nije simpatično nazivati "govornom manom" nešto što logopedi suštinski nazivaju govornim poremećajem. Nije detetova odgovornost da ode kod logopeda, već je to obaveza roditelja. Udruženim snagama sa stručnjakom, možete da pronađete način da pomognete svom detetu da ispravi ono što mu nedostaje.