Iskustvo sa porođaja: Dok sam trpela bolove, ginekolog je fotografisao babicu!

Bio je to 29. februar ove godine. Danas najsrećniji, a tada najteži dan u mom životu.

Na mene niko nije obraćao pažnju

Bolovi su postajali sve jači i sve češći. Bilo je oko 18h. Nisam više mogla ni da ležim, ni da stojim, ni da odem do wc-a. Prolazili su sati, a na mene niko nije obraćao pažnju, da bi me oko 21h, jedna strašno neljubazna sestra odvela u pripremnu salu. Ne znam što li je tako zovu, kad je sve bilo isto kao u prethodnoj sobi. Onda se napokon pojavio moj izabrani lekar. Ni ime mi nije upamtio, smejao se sa babicama oko sebe, a one su se ljutile što plačem i vrištim. Probušili su mi i vodenjak, a beba se nikako nije spuštala u kanal. I tako sam bez vode i sa najvećim bolovima do tad, ležala na tvrdom stolu, krvarila i plakala. 

Obavili su mi grub ginekološki pregled i rekli da sam otvorena tek jedan prst. Tada sam počela da molim doktora da me porodi na carski. On me nije ni saslušao do kraja, okrenuo se i otišao u porođajnu salu, gde je imao posla. U pripremnoj sali bile smo nas tri, ali sam ubrzo ostala sama sa još jednom ženom. Nijedna od njih nije imala bolji tretman.

Odlazak u porođajnu salu

Oko 23h, ponovo mi je urađen ginekološki pregled i rečeno mi je da sam otvorena četiri prsta, pa su me odveli u porođajnu salu. To je, ustvari, uradila čistačica koja je bila u noćnoj smeni. 

Na starom, metalnom stolu, na dušeku od 3 cm, ležala sam i čekala da neko obrati pažnju na mene. Bilo je neizdrživo. Ugledala sam doktora i preklinjala ga da uradi nešto. Bila sam toliko očajna, da nisam više ni znala šta pričam. Opet ništa. Onda je naišla sestra koja je sela pored mene i dala mi kiseonik. Rekla mi da se smirim i dišem onako kako mi je tad pokazala. Smirila sam se. Otišla je da pozove doktora i babice.

Usred porođaja, ginekolog je fotografisao babicu

Posle ponovnog ginekološkog pregleda, porođaj je mogao da počne, ali se beba u tom trenutku još uvek nije bila spustila u kanal. Konačno su bili spremni da me porode. U trenutku kada sam mislila da će da počnu, doktor je izvadio telefon iz džepa i slikao babicu koja me je porađala, dok mu je ona pozirala. Nisam mogla da verujem šta se dešava. Posle fotografisanja, navalio se svom svojom težinom na moj stomak i počeo da gura bebu dole. Jedna babica me je rastezala, druga sekla. Treća je stajala u pozadini. Posle četiri napona, u pola sata nakon ponoći i posle 15 sati muke i bola, stigla je moja devojčica. Moj anđeo. Plava i sa ispucalim kapilarima po licu i u očima. Bogu hvala, bila je zdrava.

Ja sam ležala na stolu još dva sata (u međuvremenu su me ušili), a onda su me odveli u sobu. Bebu su mi doveli tek posle dvadesetak sati.

Ružne upomene iz porodilišta

U porodilištu sam ostala četiri dana, a da sam mogla, tog istog dana bih zgrabila bebu i pobegla odatle glavom bez obzira. Ono što sam ja doživela u kraljevačkom porodilištu, daje mi za pravo da sve žene pokušam da odgovorim da se porode u istom, osim ako nemaju toliko novca da namire sve oko sebe za vreme boravka tu. Brojne detalje sam izostavila, jer me je sramota da o njima pišem.

Fizički bol sada nije ništa u poređenju sa besom koji osećam. A biće potrebno još puno vremena da zaboravim sve strašno što sam tada doživela.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.