Test za roditelje: Koliko je vaše dete bezbedno?

1. Koliko je potrebno nepoznatoj osobi da namami i odvede petogodišnjaka iz parka?

U Americi je sprovedeno istraživanje u kome su dobrovoljno učestvovale majke koje su tvrdile da su svoju decu naučile kako nikada ne smeju da napuste park sa nepoznatom osobom. Bile su zapanjene kada su sa distance posmatrale kako njihovo dete za nešto više od pola minuta ubeđivanja odlazi sa potpunim strancem koji je želeo da im pokaže malu kucu. Ni u jednom trenutku ne smete da ispustite dete iz vida, jer su deca u ranom uzrastu suviše mala da bi određenu situaciju mogla da sagledaju na pravi način.


2. Decu treba učiti da nikada ne razgovaraju sa nepoznatom osobom. Da li je ovo gledište ISPRAVNO  ili POGREŠNO?

A) ispravno
B) pogrešno

Tačan odgovor je pod B.

Dugoročno gledano, rečenica: „Nikad ne pričaj sa strancima“, može da vas i dete dovede u neugodne situacije. Kao prvo, to detetu može da nametne shvatanje kako su sve nepoznate osobe loše i da žele da mu naude. Istina je da neke možda i nisu dobronamerne, ali statistike govore da decu najviše povređuju osobe koje su im poznate. Zatim, ako se dete izgubi, moguće je da će mu baš nepoznata osoba pomoći. Na kraju, dete vas stalno gleda kako kršite to pravilo i ljubazno razgovarate sa potpunim strancima na ulici, u parku, banci ili prodavnici. Ono što vi, u stvari, želite da postignete, jeste da vaše dete ne odluta sa nepoznatom osobom.

3. Šta ćete savetovati detetu da uradi ako se izgubi?

A) da potraži policajca
B) da potraži pomoć od najbliže osobe
C) da potraži pomoć od najbliže žene
D) da plače i viče: „Upomoć“
E) da ostane na mestu gde se nalazi kako biste ga lakše pronašli

Najbolji izbor za vaše dete je da potraži pomoć od žene (odgovor pod C), a evo i zašto:

• Savetovati detetu da potraži policajca, nije baš najbolje rešenje, iako su nas tome često učili kada smo bili mali. Kao prvo, policajca teško možete da pronađete, naročito u velikom gradu. Drugo, sva obeležja koja krase policijsku uniformu - kao što su službena značka ili pločica sa imenom, nalaze se daleko iznad struka, a detetov vidokrug je u visini nogu odraslih ljudi. To znači da taj izbor uopšte ne doprinosi povećanju bezbednosti.     
• Plakanje i vrištanje su, verovatno, najčešća instinktivna reakcija deteta, ali ona povećava mogućnost da se razni ljudi umešaju u pomaganje vašem detetu. Neki od njih možda i neće biti dobronamerni, a neki kod samog deteta mogu da izazovu nelagodu i strah. Pokušajte da naučite dete kako da komunicira sa nepoznatim osobama, da se slobodno prepusti sopstvenom izboru prilikom odabira osobe za pomoć. Mogu da pomognu i male, praktične vežbe - u okviru kojih ćete vežbati komunikaciju, a zatim diskutujte sa detetom o mogućoj situaciji i njegovim emocijama.
• Savetovati detetu da ostane na mestu gde se izgubilo, takođe je pogrešno. Dete često nije ni svesno trenutka kada se izgubi. U momentu kada to shvati, vrlo je verovatno da će biti udaljeno od mesta na kojem ćete vi početi da ga tražite. Daleko je sigurnije da se obrati nekoj osobi za pomoć, umesto da stoji i čeka da vi naiđete.
• Najbolja ideja je da naučite dete da se za pomoć obrati osobi ženskog pola. Ovo je praktičan savet - jer, osim što je lako pronaći žensku osobu, za dete je jednostavno da zapamti šta treba da uradi. Osim toga, bezmalo svaka žena kojoj se izgubljeno dete obrati za pomoć, prekinuće svaku aktivnost i potpuno se angažovati dok dete ne bude u sigurnim rukama. Za razliku od većine žena, statistike pokazuju da su muškarci skloniji izbegavanju neprijatnih situacija, pa je moguće da će ignorisati apel za pomoć. Na kraju, naučiti dete da nekog izabere, umesto da čeka da neko izabere njega - korisna je lekcija za ceo život i važan  podsticaj za pravilan psihički razvoj deteta.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.