Zašto su deca bolja u učenju stranih jezika od odraslih?

Nova studija tvrdi da je problem u tome što se trude previše.

Sprovedene su dve studije, u kojima su izvorni govornici engleskog jezika 10 minuta slušali izmišljen jezik koji se sastojao od devet dvosložnih reči. Svaka reč pripadala je jednoj od tri kategorije zvučne strukture.

U prvoj studiji od učesnika je traženo da boje dok slušaju, kako se ne bi potpuno fokusirali na jezik. Nakon toga rešavali su test, u kojem su od ponuđenih reči morali da odaberu one koje pripadaju jeziku koji su upravo čuli.

U drugoj studiji od učesnika je traženo da jeziku posvete potpunu pažnju, te da pritisnu dugme svaki put kada prepoznaju delove vokabulara ili gramatičke šeme.

Grupa učesnika koja se trudila da se fokusira na novi jezik pokazala je lošije rezultate od onih koji su za to vreme bojili. Koncentracija i trud pomogli su učesnicima da nauče osnove vokabulara, ali su ih sprečili da savladaju gramatiku. Kako se ovo tačno dešava?

Deca mnogo lakše uče od draslih jer ona uče na potpuno drugačiji način. Naime, ljudi imaju dva sistema memorije: deklarativan, koji čuva osnovno znanje poput činjenica i vokabuara, i proceduralan, odnosno onaj koji nam pomaže da naučimo razne veštine poput vožnje bicikla.

Učenje se kod dece najčešće odvija potpuno nesvesno, a upravo je proceduralan sistem memorije onaj koji razvijamo najranije u životu. Njega koristimo za učenje složenijih stvari poput gramatičkih pravila. S druge strane, deklarativni sistem kojim učimo vokabular teže je razviti. Proceduralan sistem kod dece radi nezavisno od deklarativnog, te oni gramatiku brže savladavaju od odraslih.

Ipak, Fin tvrdi da je proces učenja kod odraslih još uvek nedovoljno istražen, a rezultati studije ne treba da vas demorališu. Ovo naravno ne znači da oni koji imaju veliku želju za učenjem treba da smanje svoj trud. Učenje jezika je dobro za vaš mozak i može vas zaštititi od Alchajmerove bolesti, zaključuje Ejmi Fin.

Priredila: Marina Takač