Stopalo je složen mehanizam, koji se sastoji od 26 kostiju zglobljenih tetivama, ligamentima i mišićima, što ga čini jako pokretnim. Ako je normalno razvijeno i zdravo, obezbeđuje stabilnost čitavog tela, to jest nesmetano stajanje i prenos težine, odnosno kretanje. Da bi izdržalo opterećenje pri trčanju i skakanju, koje je i nekoliko puta veće od telesne težine, kosti moraju da budu izuzetno čvrste.

Uzdužni i poprečni svodovi

Ravnomernu raspodelu težine obezbeđuju lučni svodovi stopala, uzdužni i poprečni. Krivina svoda se formira međusobnim naleganjem kostiju stopala - nekada se smatralo da je to dovoljno, odnosno - ako je koštani svod pravilno formiran - stopalo će imati dobru funkciju. Pri tome se zanemarivala činjenica da stopalo mora da se prilagođava različitim podlogama i terenima u hodu. Koštane strukture samo jednim delom doprinose dobroj funkciji, da bi se održale - neophodna je puna funkcija mišića i ligamenata koji zatežu i podižu svodove.

Dva su ključna fiziološka svoda: uzdužni, koji je spolja gledano uočljiviji - pa, ako je prisutan, često se konstatuje da stopala nisu ravna, i poprečni, u prednjem delu stopala, manje vidljiv, poslednjih decenija iz još uvek nedovoljno poznatih razloga sve više spušten kod dece. Da bi hod bio ujednačen, posebno po neravnoj površini, stopala moraju da se prilagođavaju, što zahteva čvrstu i stabilnu građu sa jedne, i elastičnost sa druge strane. Fleksibilnost stopala obezbeđuje veliki broj mišića i ligamenata.

Urođeni ili stečeni deformitet

Deformiteti stopala mogu da budu urođeni i stečeni. Urođeni predstavljaju ozbiljan problem: stopala su kruta, čvrsta, što za posledicu ima otežan hod, dete se brzo zamara i ima problem sa ravnotežom. To je najčešće uvrnuto ili ćopavo stopalo. U takvim slučajevima, potrebno je ortopedsko lečenje od samog rođenja, ili bar pre nego što dete prohoda. Kod urođenih deformiteta se primenjuju masaže i odgovarajuće vežbe.

Povezane vestiIshrana bebeKorekcija uvrnutog stopala kod bebe (VIDEO)

Stečeni deformiteti su najčešće ravno ili izdubljeno stopalo, s tim što su ravna stopala zastupljena u daleko većem broju. Najveći broj beba se rađa sa ravnim stopalima, jer imaju masno jastuče koje se nalazi na mestu uzdužnog svoda.

Vremenom, kada počnu da stoje i hodaju, pod uticajem nadražaja koje stopalo dobija u kontaktu sa podlogom - masno jastuče se postepeno gubi, i tokom druge godine se formiraju svodovi stopala. Kod jednog broja dece, zbog nedovoljne stimulacije, odnosno hoda po isključivo ravnoj i tvrdoj podlozi, stopala ostaju i dalje ravna.

Fizička aktivnost kao prevencija

Drugi faktor koji utiče na pojavu ravnih stopala je povećana telesna težina preko odgovarajuće za određeni uzrast, što je danas sve češća pojava. Funkcionalno stopalo se pod dodatnim opterećenjem prilagođava bez promene oblika (svodovi se privremeno spuste), ali se po prestanku opterećenja ponovo vraćaju. Treći faktor rizika za nastanak deformiteta, možda i od najvećeg uticaja, jeste smanjena fizička aktivnost ili njen potpuni izostanak.

Pogrešan izbor obuće ili obuća koja je neadekvatno izrađena, takođe utiče na pojavu ravnih stopala. Prvi momenat kada možemo preventivno da delujemo, jeste kada se beba uspravlja, odnosno prelazi iz četvoronožnog puzećeg u stojeći stav. Da bi se stopala pravilno razvijala, to treba da bude postepeno, kako ne bi opteretila telesnom težinom nedovoljno očvrsle mišiće.

Odgovarajuća obuća

Odgovarajuće čarape i obuća koja ne sputava prste, takođe značajno utiču na pravilan rast i razvoj stopala. Ukoliko se kod malog deteta uoči zakrivljenost pete i Ahilove tetive više od pet stepeni, potrebno je da nosi cipelu sa supinacionim klinom ili ortopedski uložak, kako bi se izvršila odgovarajuća korekcija. Obuća inače treba da fiksira skočni zglob, a njena unutrašnjost da ima anatomski oblik.

Povezane vestiSnežana MilanovićKritični periodi za pojavu stečenih deformiteta kičme i stopala kod dece

Usavršavanje motorike

Idealno vreme za preventivno vežbanje je od tri do šest godina. Do uzrasta od četiri godine, većina dece uspešno formira svoje pokrete i kretanje, kasnije se motorika samo usavršava. Tada se formira i mišićna snaga - deca trče, skaču, balansiraju, hodaju unatraške, neprestano su aktivna. Od pete godine se razvija brzina i usavršava preciznost, od šeste godine deca postaju spretnija i uspostavljaju ravnotežu, dok sa sedam godina pokreti i kretanja postaju harmonična.

Deca pred polazak u školu imaju razvijene motoričke aktivnosti koje su pod svesnom kontrolom. Kako mogu voljno da regulišu pokrete i imaju sposobnost ravnomernog kretanja (hodanje, trčanje, skakanje, hvatanje prstima nogu, održavanje ravnoteže), mogu da kontrolišu kretanje sopstvenog tela, kroz različite sisteme vežbanja za jačanje mišića koji održavaju svodove stopala.

Pogledajte vežbe za korekciju ravnih stopala kod dece...

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut