U razmatranje treba uzeti lične osobine deteta: da li ono brzo ili sporo usvaja nove stvari, da li je više ili manje radoznalo, da li je stidljivo ili otvoreno, da li se komotnije oseća kada je u društvu sa drugom decom ili više voli da se igra samostalno. Takođe treba obratiti pažnju na to koliko je dete zrelo i da li je uopšte spremno da se bavi organizovanim sportskim aktivnostima. Ako nije zainteresovano za organizovano bavljenje sportom, efekat može da bude sasvim suprotan, pa tako dete može da stekne dugoročni otpor prema sportu.

Kada je pravo vreme za sport?

Kada razmišljate o tome da upišete dete na sport, razmotrite koliko je emotivno i fizički spremno da učestvuje u takvim aktivnostima. Ako ga upišete prerano u neku školicu sporta, može da se desi da to bude frustrirajuće i za njega i za vas. Iako postoje brojni sportski programi za decu vrtićkog uzrasta, mnogi mališani pre šeste-sedme godine nisu dovoljno zreli da prate instrukcije trenera, da sa pažnjom izvršavaju ono što se od njih traži, da poštuju pravila igre... Od nešto starije dece može da se očekuje da u isto vreme trče i bacaju loptu, odnosno da imaju odličnu koordinaciju pokreta, tako da su ona spremna i za sportove kao što su fudbal, košarka, tenis i slično. Za sport je važno i da deca budu strpljiva, da umeju da sačekaju svoj red, a to je takođe nešto za šta su spremni tek predškolci. Sport je, naravno, jako zabavan i maloj deci, i treba njime da se bave, ali na nešto drugačiji način nego starija deca. Mališani ne treba da se takmiče, već da se kroz sportske aktivnosti igraju i zabavljaju. Ako se desi da dete, na primer, slučajno dâ autogol ili povremeno nezainteresovano trčkara po terenu, ne treba od toga praviti problem, dokle god ono u tome uživa. Roditelji male dece koja pohađaju sportske aktivnosti ne treba od njih da imaju velika očekivanja, da ih pritiskaju, već da ih puste da kroz igru razviju ljubav prema sportu. Za decu do šeste godine, preporučljive su aktivnosti kao što je plivanje, gimnastika, atletika - ukratko bazični sportovi.

Individualni ili timski sport?

Ako dete pokaže interesovanje za sport, obavezno mu dajte priliku da se njime bavi.

Savet+Akoodlučitedasvojedeteodčetiri-petgodinaupišetenanekisport,prethodnoproveritenakojinačinseradisadecomuodređenomklubu,odnosnoupišitedetetamogdesesadecomradinazabavannačinigdemogudanaučeosnovnesportskeveštine

.Iako ste možda zabrinuti da se ne povredi tokom sportskih aktivnosti, naročito kada su u pitanju grupni sportovi kao što je fudbal, ipak bi trebalo da ga pustite. Grupe se uglavnom sastavljaju od dece istog uzrasta, a tu su i iskusni treneri, tako da možete da budete bezbrižni. Kada birate sport za dete, uzmite u obzir njegov temperament. Neka deca su sklona timskim sportovima, dok se druga bolje osećaju u onoj vrsti aktivnosti kod koje je fokus na individualnom trudu. Sigurno da svako može da nađe nešto za sebe - od plivanja, tenisa, aikidoa, do timskih sportova kao što su fudbal, košarka, pa čak i vaterpolo.

Ne treba da vas iznenadi ako se dete predomišlja, pa prvo krene na jedan sport, a već posle dva-tri meseca bi htelo na drugi. Često je potrebno i par godina da otkrijete koji mu sport najviše odgovara. Zato je dobro da se sa sportskim aktivnostima krene rano, kako bi do uzrasta od osam-devet godina dete odabralo jednu ili dve sportske aktivnosti za koje je talentovano i u kojima najviše uživa. Bez obzira na to koju aktivnost dete odabere, važno je da bude fizički aktivno svakog dana, i to oko sat vremena. Znate i sami - to je za klince najmanji problem!

Šta sve (može) da utiče na dobru organizaciju?

Pre nego što upišete dete na sport, razmislite i o tome koliko će da oduzima vremena vama i vašem detetu,

Obavezan pregled pred upis

Pre upisa na bilo koju fizičku aktivnost, deca bi trebalo da prođu kroz lekarski pregled. Ovo se često zanemaruje, a od velike je važnosti. Deca sa određenim fizičkim smetnjama, kao što su problemi sa vidom ili sluhom, mogu da imaju teškoće u praćenju instrukcija trenera. Takođe, vrlo je važno da prođu sistematski pregled kako bi se utvrdilo da li postoje neka druga ograničenja za bavljenje sportom.

odnosno kako će da utiče na ostale obaveze koje imate i vi i ono. Da li će dete imati dovoljno vremena da završi domaći, ili za druge aktivnosti - kao što je, na primer, učenje jezika, za park i druženje sa drugarima? Takođe, za decu je važno da imaju i vreme za odmor, ali i za igranje, važno im je da ne budu stalno i u svemu vremenski ograničena. Naravno, razmislite i o tome kako se detetova sportska aktivnost uklapa u vaš dnevni raspored. Ko će dete da vodi i odvodi sa sporta, da li će biti angažovano i vikendom? Stvari se dodatno komplikuju ako imate dvoje ili više dece, pa svako ponaosob treba da vodite na različite aktivnosti. Važna je dobra organizacija - zato, pre nego što upišete dete na sport, raspitajte se o najbližem sportskom klubu, kao i o terminima treninga, eventualnim takmičenjima i slično.

Šta ako dete želi da odustane?

Koliko god da je dete zainteresovano na početku, vremenom će možda poželeti da odustane od sportske aktivnosti na koju ste ga upisali. Ako vam bude tražilo da ga ispišete, pokušajte da saznate šta se iza toga krije i koji su njegovi motivi za odustajanje. Razlozi često mogu da budu sasvim nebitni - da se ne oseća dobro u opremi koju mora da obuče, ali može da bude i nešto ozbiljnije - to jest da se dete ne oseća prijatno u odnosu na trenera ili saigrače. U pitanju može da bude i to da mu, jednostavno, ne odgovara odabrana sportska aktivnost, a neka deca nemaju afinitet prema sportu generalno.
U zavisnosti od toga koji je motiv za odustajanje, znaćete i da li su stvari promenljive ili ne. Ako je razlog zanemarljiv, možete da preskočite jedan ili dva treninga, ili da pokušate da promenite ono što je zasmetalo detetu. Ali, ako je razlog ozbiljniji, pokušajte pre svega da razgovorate sa detetom, a zatim i sa trenerom - kako biste utvrdili o čemu se stvarno radi i da li postoji išta što vi, dete ili trener možete da promenite, pa da dete bez otpora nastavi da trenira. Takođe treba da vidite da li je vaše dete u stanju da promeni stav prema tom sportu - na primer, da prihvati da sport (kao i ostale stvari u životu) nije samo zabava, već da traži i određeno posvećivanje i ulaganje vremena i truda, kao i odricanje. Razgovarajte sa detetom i o tome da li želi da upiše neku drugu sportsku aktivnost, jer možda se radi samo o tome da se nije pronašlo u sportu na koji je krenulo.

Ovo bi bila neka osnovna uputstva koja treba da imate u vidu. Tempo kojim se dete razvija je individualan, pa će tako neka deca biti spremna za organizovane sportske aktivnosti već sa četiri godine, a neka će interesovanje za sportove da pokažu tek u školi. U svakom slučaju, potrudite se da detetu predstavite sport kao zabavu, kako bi ono u tome uživalo, i kako bi razvilo ljubav prema preko potrebnim fizičkim aktivnostima.

Tekst pripredila: Manja Perić Mitić