Kako i koliko će se mozak vaše bebe razvijati i koliko će ona intelektualno napredovati, znatno zavisi od genetike, ali stručnjaci upozoravaju da se nikako ne sme zanemariti uticaj ishrane u celom tom procesu. Tokom prvih meseci života, bebin mozak se najbrže razvija. Iz dana u dan postaje sve složeniji, razvijeniji, a vaša beba vas svaki dan iznenađuje nekom novom veštinom, okretanjem glavice ili osmehom. Upravo zbog toga je jako važno kako je hranite. Dajući bebi pažljivo biranu hranu, možemo da poboljšamo njen koeficijent inteligencije, ali i raspoloženje, da je učinimo emotivno stabilnijom i poboljšamo njenu memoriju. Ukoliko unosi prave nutrijente, biće sposobna da brže misli, imaće bolju koordinaciju i koncentraciju. Pročitajte kako da othranite pravu malu pametnicu. 

Majčino mleko - superhrana za bebin mozak

Novo istraživanje je pokazalo da bebe koje su hranjene isključivo majčinim mlekom tokom najmanje tri meseca, imaju do 30 odsto dodatnog rasta u ključnim delovima mozga koji kontrolišu jezik, emocije i razumevanje. Pomoću magnetne rezonance mozga, stručnjaci su analizirali mozak ukupno 133 bebe rođene u isto vreme, u sličnim porodicama, koje su od najranijih dana hrane majčinim mlekom, i uporedili ih sa mozgom beba hranjenih adaptiranim mlekom. Utvrdili su kako dojene bebe imaju očiglednu prednost. Naime, kod njih je primećen najbrži rast tkiva bogatog nervima koji povezuju razne delove mozga odgovorne za učenje. Što su duže bebe dojene, to im je mozak razvijeniji, pogotovo delovi vezani za kretanje i koordinaciju. Zbog svog sadržaja, majčino mleko je za novorođenu bebu idealna hrana. Ono sadrži znatnu količinu hranljivih materija koje mu daju energiju i gradivni materijal za umnožvanje i rast ćelija organizma. Sadrži i znatnu količinu zdravog holesterola i višestruko nezasićene masne kiseline (omega-3, omega-6), materije neophodne za skladan razvoj i sazrevanje nervnog sistema. Ako iz bilo kojih razloga ne možete da dojite, tu su formule oblikovane po uzoru na majčino mleko, koje sadrže višestruko nezasićene masne kiseline. Moderne mlečne formule su i po energetskom unosu bliže majčinom mleku nego one koje su se ranije proizvodile.  

Ne zanemarujte gvožde u ishrani bebe 

Gvožde je jako važno za bebu u periodu brzog rasta i sazrevanja mozga. U prve dve godine, mozak treba snabdevati materijama koje su nužne da bi nastale sinapse (veze za prenos impulsa među neuronima). Da bi mozak funkcionisao što bolje, mora da dobija gvožde, cink, vitamine i već spomenute višestruko nezasićene masne kiseline. Nažalost, kod male dece je često prisutan nedostatak gvožđa, što utiče na smanjenje hemoglobina, pigmenta koji je glavni nosilac kiseonika u crvenim krvnim zrncima. Nizak nivo hemoglobina znači i malokrvnost, koja narušava sposobnost učenja i remeti raspoloženje. Beba se rađa sa određenom rezervom gvožda, a i majčino mleko joj obezbeđuje određenu količinu. Ali, kako organizam odojčeta raste vrlo brzo, i potrošnja gvožda je velika, a zalihe tog minerala u bebinom organizmu traju najviše šest meseci. Nakon toga ih treba nadomestiti „konkretnom“ hranom. Dobri izvori gvožda su zeleno lisnato povrće (posebno blitva, spanać, brokoli, kelj, prokelj) i crveno meso (naročito junetina i jagnjetina), ali i žumance. Ima ga i u integralnim žitaricama, sušenom voću, pilećoj džigerici. Nutricionisti preporučuju kombinovanje sa vitaminom C, kako bi se bolje apsorbovalo.

PageBreak

Riba - obavezna!

Najkorisnija riba za mozak je masna riba koja živi u moru, i to u hladnijim vodama. Haringa, losos, skuša, tuna i ostala plava riba sadrži kvalitetne tečne masti, koje im omogućavaju specifičnu živahnost. Što su tečnije, to bolje cirkulišu kroz krv i bolje se prilagođavaju strukturi mozga. Plava riba je najbogatija omega-3 masnim kiselinama, koje su potrebne za pravilan razvoj i funkcionisanje mozga. Sa uvođenjem ribe (koja obiluje i belančevinama, vitaminima B3, B12, D i A, kao i mineralima kalcijumom, gvožđem, cinkom i kalijumom) u jelovnik bebe možete početi od devetog ili desetog meseca života. Naravno, pojava alergije je uvek moguća, kao i na niz drugih namirnica, pa treba početi sa vrlo malim količinama - dva puta nedeljno, i posmatrati reakciju bebe. Ukoliko u porodici postoji sklonost ka alergijama, posavetujte se sa pedijatrom. Osim u ribi, kvalitetne masti se nalaze u ekstra devičanskom maslinovom ulju (proizvedenom hladnim ceđenjem), ali i u drugim uljima od semena, kao što su ulje suncokreta, kukuruza... 

Složeni ugljeni hidrati za energiju

Mozak stalno radi, čak i kada spavamo. Dok spava, beba proživljava ono što je tokom dana doživela, obrađuje i „skladišti“ ta iskustva u svoju memoriju. Kako bi taj proces mogao da se odvija, njenom mozgu je potrebno mnogo energije. Upravo su složeni ugljeni hidrati najbolji za to, pa je važno da ih bebi obezbedite u svakom obroku: bilo da pojede integralni keks za doručak, testeninu ili pirinač za ručak, hleb sa celim žitaricama za večeru. Osim toga, njih će obezbediti i kašice od voća i povrća. Od voća se preporučuju šljive, breskve, jabuke, pomorandže, kruške, grožđe i grejpfrut - jer sadrže fruktozu. Preporučuju se i skoro sve vrste povrća (šargarepa, krompir i kukuruz u manjoj meri - zbog visokog glikemijskog indeksa). Izbegavajte jednostavne ugljene hidrate iz kolača i slatkiša, rafinisane šecere, beli hleb.  

Mozgu bebe je potrebna snaga proteina

Proteini su važni jer prenose poruke mozgu. Mnogi neurotransmiteri (bez kojih je razmena informacija među moždanim ćelijama jako usporena) su načinjeni od aminokiselina, koje su deo proteina. Naše telo ne može da skladišti proteine, pa je jako važno da se osiguraju putem hrane. Namirnice životinjskog porekla bogate belančevinama su: mleko i mlečni proizvodi, sve vrste crvenog mesa, živinsko meso, jaja i riba. One sadrže sve esencijalne aminokiseline, pa zato govorimo o potpunim ili kvalitetnim visokovrednim belančevinama. U namirnicama biljnog porekla su, prema sastavu, nepotpune belančevine, koje ne sadrže sve esencijalne aminokiseline, pa je potrebno da se međusobno pravilno kombinuju. Najviše ćete ih naći u mahunarkama (soja, pasulj, sočivo, grašak), žitaricama (pirinač, pšenica) i orašastim plodovima (lešnici, bademi i orasi). 

Vitamini grupe B

Vitamini i minerali su veoma važni za rast bebe. Međutim, kada je reč o bebinom mozgu, za njega su najdelotvorniji vitamini iz grupe B. Njih ćete naći u integralnom hlebu, bananama, krompiru, mahunarkama (soja, grašak, bob, sočivo, mlad pasulj), zelenom povrću, mleku, žitaricama, jajima, džigerici, ćuretini i drugim vrstama mesa, tunjevini, lososu... 

PageBreak

Meso ima posebnu važnost 

Meso je veoma važan izvor belančevina visoke biološke vrednosti, koje su vašoj bebi potrebne za izgradnju tkiva i organa. Glavni je izvor materija za izgradnju mišica, krvi, kože, kose, noktiju i unutrašnjih organa, uključujući srce i mozak, a doprinosi zaštiti i sazrevanju „zidova“ koji čuvaju mozak (ovojnice mozga i kosti glave). Meso sadrži esencijalne aminokiseline koje su jako važne za pravilan rast, razvoj i sazrevanje bebe, a organizam ne može da ih sam sintetiše. Zato je ključno da ga u pravo vreme uvedete u ishranu bebe. Na taj način ćete zadovoljiti i njene potrebe za gvožđem, jer je meso važan izvor tog elementa, i to u obliku koji organizam pet puta bolje iskorišcava od gvožđa iz povrća, voća, žitarica ili mlečnih proizvoda. Takođe, obiluje i cinkom, mineralom važnim za jačanje imunog sistema bebe. Sprečićete i pojavu anemije, jer meso obiluje vitaminima B grupe, koji su potrebni za obavljanje svakodnevnih aktivnosti - posebno vitamina B12, kojeg nema u namirnicama biljnog porekla, a nužan je za izgradnju crvenih krvnih ćelija i rad nervnog sistema. Pravo vreme za uvođenje mesa, sem svinjskog koje se uvodi sa godinu dana, jeste navršenih šest meseci. Do tada se beba već navikla na ukuse žitarica, voća i povrća, a probavni sistem joj je zreo da prihvati i svari namirnice kao što je meso. U bebinu ishranu prvo treba uvoditi belo meso peradi, i to bez kožice (piletina i ćuretina), jer se ta vrsta mesa najlakše vari, nije masna, a bogata je kvalitetnim proteinima i korisnim aminokiselinama. Možete da uvodite i meso jako mladih životinja, koje je mekše (teletina i jagnjetina obiluju hranljivim sastojcima, vitaminima, gvoždem i drugim mineralima). 

Voće i povrće

Raznovrsno i sveže povrće i voće je izuzetno važno kao izvor antioksidanasa i esencijalnih vitamina i minerala. Antioksidansi potpomažu imuni sistem i održavaju moždane ćelije snažnim, dok minerali i vitamini pomažu da telo bolje funkcioniše. Zato u bebin jelovnik uvedite što više kombinacija povrća raznih boja i tekstura - prvo kuvano, a posle je najbolje da bude sveže kao salata. Voće u početku možete da dajete kao kompot, a kasnije sveže.

Dajte bebi da pije

Ne zaboravite da je unos dovoljne količine vode veoma važan za dobru koncentraciju i bistar um vaše bebe. Kada joj uvedete dohranu, posebno treba da pazite da pije dovoljno tečnosti, barem pola litra dnevno. Manjak tečnosti u organizmu smanjuje koncentraciju i mališane čini razdražljivim. Najbolje je da bebi ponudite običnu vodu, nezaslađene i razređene vocne sokove i blage čajeve.   

Šta još utice na inteligenciju mališana...

Kvalitetan san 

U prvih mesec dana, vaša beba uglavnom spava, dok se u narednim mesecima smenjuju periodi budnog stanja i sna. Jako je važno da do trećeg meseca života uspostavite pravilan ritam spavanja: dakle, nekoliko kraćih dnevnih spavanja i kvalitetno dugo noćno spavanje. Od toga zavisi kakav će san beba imati kasnije, kada odraste, a kvalitetan san je nužan za dobar razvoj i rad mozga.

Pametna deca odrastaju u brižnim porodicama 

Osim zdrave ishrane, rana iskustva i okolina u kojoj beba odrasta imaju ogroman uticaj na razvoj njenog mozga. Tu je vaša uloga kao roditelja jako važna, zato je nemojte zanemariti. Kako biste podstakli razvoj mozga svog deteta, u najranijem detinjstvu mu pričajte, čitajte priče i pesme, igrajte se sa njim što više možete, učite i vežbajte - jer time jačate veze u njegovom mozgu. 

Tekst: Lejla Dervoz Rajic