Društvena mreža Fejsbuk proslavila je ovih dana svoj deseti rođendan, a za to vreme se čak 1.23 milijarde korisnika Interneta priključilo ovoj virtuelnoj zajednici. Pored Fejsbuka, izuzetno je popularno još nekoliko društvenih mreža, a veliki deo ove skupine predstavljaju maloletna lica širom sveta.


Uprkos nepisanom pravilu da mališani mlađi od trinaest godina ne bi trebalo da koriste društvene mreže, statistike pokazuju da više od 90 procenata dece mlađeg školskog uzrasta svakodnevno i bez roditeljske kontrole koristi socijalne mreže, ne vodeći pri tome računa o potencijalnim opasnostima.


Zbog toga su novinari portala "Mondo" razgovarali s roditeljima i stručnjacima, koji su govorili o svojim iskustvima, stavovima i ulozi roditelja u korišćenju društvenih mreža.


Isustva roditelja

Dijana Macura – Lipovčić, majka dvojice dečaka od osam i šest godina, kaže da njeni sinovi imaju zajednički profil na Fejsbuku i da ga, uglavnom, koriste za igranje igrica.

"Moji sinovi Fejsbuk koriste nekoliko sati vikendom, uglavnom za igrice, pošto su još mali. Imam šifru tog profila i uvid u sve što rade i do sada nisam naišla na nešto alarmantno. Koristeći Fejsbuk savladali su latinicu, naučili da kucaju, da bolje formulišu rečenice", kaže Dijana.


Ona dodaje da je mana što bi oba dečaka radije odabrali da vreme provode na Fejsu, nego da se igraju napolju, šetaju ili čitaju.


"Ne vidim neku neposrednu opasnost u tome što koriste društvene mreže, dok god sam ja stalno tu i imam uvid u ono što rade", objašnjava ova mama.


Ona dodaje da je stariji dečak odličan đak koji ima sve petice, pa se ne može reći da ga društvene mreže odvlače od učenja, a mlađi, koji još ne ide u školu, brzo uči da se služi računarom, da čita i piše.


Reč pedagoga

Pedagoškinja Marijana Vojnović  za ovaj portal kaže da deca u današnje vreme veoma rano počinju da pokazuju interesovanje za računare i Internet. Kada je pravo vreme da dete dobije profil na nekoj od društvenih mreža, kako smatra, pitanje je koje, ipak, nema tačan odgovor.


"Pravo vreme odrediće roditelji i ta odluka zavisi isključivo od njih. Roditelji moraju biti dovoljno informisani i upućeni u ovaj segment dečijeg života kao i u svaki drugi. To konkretno znači da ne bi trebalo da detetu dopuste da samo ulazi u svet društvene mreže, bez prethodnih objašnjenja.


Vojnovićeva ističe da, pored opasnosti koje vrebaju na Internetu i društvenim mrežama – pedofilije, nasilja, eksplicitnog sadržaja neprimerenog uzrastu mališana, kao i štetnog efekta koji višečasovno sedenje za računarom ima, detetu društvena mreža ne može i nikako ne sme biti zamena za druženje i igru na svežem vazduhu, jer su to aktivnosti od kojih dete ima najviše koristi.


Takođe, psihološkinja Snežana Jondža smatra da je mladima teško zabraniti da imaju profil na Fejsbuku i da generalno koriste Internet, ali da bi bilo dobro da je ova upotreba ograničena i da roditelji imaju uvid u aktivnosti deteta. Njeno mišljenje je, međutim, da nema potrebe da deca u osnovnoj školi imaju profil na nekoj društvenoj mreži, uz šta ističe da mališani virtuelnom komunikacijom gube i u razvoju, neprepoznavanjem neverbalnih signala.


"Izražen je samo verbalni deo komunikacije koji nije dovoljan da bismo dobili potpunu informaciju od sagovornika, a upravo je neverbalna informacija ključna i za saosećanje i za potpuno razumevanje sagovornika."

Šta bi roditelji trebalo da znaju pre nego što svom detetu otvore profil na ovoj društvenoj mreži? Odgovor potražite u tekstu Dete na Fejsbuku: uputstvo za upotrebu