Koliko je opasna groznica Zapadnog Nila

Groznica Zapadnog Nila je bolest koja se prenosi ubodom ženke komarca zaražene ovim virusom. U Evropi, najveći broj slučajeva se registruje u Grčkoj, gde su povoljni klimatski uslovi za održavanje vektora, a tu su trasirani i glavni migratorni putevi ptica.

U našoj zemlji, ova bolest je prvi put dijagnostikovana kod ljudi 2012., a godinu dana ranije nađen je virus Zapadnog Nila u kućnom komarcu u Novom Sadu. Kod 80 odsto inficiranih ovim virusom infekcija protiče bez simptoma, dok se kod 20 odsto inficiranih osoba razvije blaga slika groznice Zapadnog Nila. Simptomi bolesti se javljaju 3-14 dana nakon uboda zaraženog komarca - u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, umora i bolova u telu, a moguća je i pojava osipa po koži trupa. Kako simptomi nisu teški, a bolest je samoregulišuća (dolazi do izlečenja bez terapije), većina obolelih se i ne javlja lekaru. To ukazuje da je ova bolest više prisutna nego što ima registrovanih slučajeva.

Koliko su repelenti efikasni?

Smatra se da sintetički repelenti imaju jače dejstvo, tako da 100 odsto štite u periodu od dva sata, dok su prirodni dva do četiri puta slabiji i moraju da se češće nanose. Mogu da budu u obliku tabletica koje isparavaju, stikera koji se lepe na površine, sveća i baklji; vlažnih maramica, spreja, stika ili masti koji se nanose direktno na kožu. Postoje propisi u skladu sa kojima je dozvoljena upotreba ovih preparata, ali treba imati u vidu da je uvek moguća pojava alergije i neželjenih reakcija kod osetljivih osoba, tako da naročito deca i trudnice treba da budu oprezni.

Repelente koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača; ne nanositi na predeo oko usta i očiju; ako su u obliku spreja, ne prskati u lice, već na ruke, pa preneti na lice i ne prskati u zatvorenom prostoru, kako bi se izbeglo udisanje repelenata i kontaminacija hrane; nikada ne aplikovati repelente preko posekotine, rane ili iritirane (zapaljene) kože; nakon povratka iz prirode, oprati kožu tretiranu repelentom vodom i sapunom. Savetuje se da je bolje poprskati ili utrljati repelente na odeću dece sa spoljašnje strane nego direktno na nežnu kožu, naročito dece do godinu dana starosti, jer se postiže isti efekat - odbijanje insekata. Takođe, preporuka je da se ovi preparati ne stavljaju na šake male dece, s obzirom na to da ona mogu rukama da dodiruju oči.

Postoje li neke preventivne mere zaštite od komaraca?

Pored mera lične zaštite, potrebne su i preventivne mere koje se sprovode u životnoj zajednici, u cilju smanjivanja populacije insekata. 

U okolini kuća i drugih objekata i površina na kojima stalno borave ljudi i stoka, treba raditi na isušivanju stajaćih voda i uklanjanju raznih predmeta u kojima voda može da se zadržava. Redovno (makar jednom sedmično) treba prazniti podmetače saksija za cveće, posude za hranu i vodu za kućne ljubimce i druge posude u kojima se čuva voda (burad, kante), i čistiti oluke i druge sabirne kanale i slivnike za atmosfersku i otpadnu vodu. Time se sprečava stvaranje vlažne sredine za nastanjivanje i razmnožavanje komaraca. Na kraju letnje sezone treba sprovesti mere uklanjanja komaraca i njihovih larvi iz podruma i slično (larve su postale otporne na niske temperature, a zaražene ženke komarca prenose virus na potomstvo).

PageBreak

Mere zaštite od bolesti koje se prenose komarcima

- Izbegavanje šumovitih i močvarnih područja sa velikim brojem insekata

- Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca (sumrak i zora)

- Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke, kao i komotne odeće (jer komarci mogu da ubodu kroz odeću pripijenu uz telo), a preporučuje se i odeća svetlih boja, jer komarce privlače tamne boje

- Izbegavanje korišćenja parfema i raznih kozmetičkih sredstava jakih mirisa za vreme boravka na otvorenom, jer privlače komarce

- Pokrivanje bebinih kolica zaštitnom mrežicom

- Ukoliko sedite na terasi ili ste na pikniku - pokrijte svu hranu, obrišite odmah proliven sok, a otpad od hrane sklonite u dobro zatvorenu kesu za đubre, da sprečite okupljanje insekata

- Upotreba repelenata za vreme boravka na otvorenom: to su preparati određenog hemijskog sastava, koji svojim specifičnim mirisom odbijaju insekte i tako štite od njihovih uboda (kao što je DEET - N, N-dietil-m-toluamid, autan ili permetrin), a postoji čitav spektar prirodnih preparata koji su bazirani na eteričnim uljima limunskog eukaliptusa, citronele, kedra, nane, limunove trave, čajevca, geranije, morača, lavande, cimeta. 

Šta sve treba da znate o groznici Zapadnog Nila

- Virus Zapadnog Nila je prvi put izolovan i identifikovan kod čoveka u regionu Zapadnog Nila, u Ugandi, 1937. godine. Nakon toga, bolest se registruje i u drugim delovima sveta.

- Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka, sem izuzetno - putem transplantacije organa, transfuzije zaražene krvi, transplacentarno i dojenjem. 

- U prirodi, virus Zapadnog Nila kruži između ptica i komaraca. Među pticama su vrane i čavke najosetljivije na zarazu ovim virusom, a ptice selice ga mogu preneti na velika rastojanja. Pored komaraca, potencijalni prenosioci virusa groznice Zapadnog Nila su i krpelji, koji se takođe hrane na pticama (vrapci).  

- Kod manje od jedan odsto inficiranih osoba (kod jedne od 150) dolazi do razvoja teške kliničke slike, to jest neuroinvazivnog oblika bolesti, koji se manifestuje upalom moždanica i mozga.

- Vakcina se ne koristi za humanu upotrebu, ali se može koristiti za zaštitu konja, koji su osetljivi na infekciju ovim virusom i imaju značajnu ulogu u širenju virusa.

- Najvažnije je sprovoditi vaspitno-obrazovni rad o merama zaštite od komaraca i mere kojima se broj insekata drži pod kontrolom.

Dr Ljiljana Jovanović, specijalista epidemiologije