Prva pomoć kod ujeda insekata

Prednosti provođenja slobodnog vremena u prirodi, na svežem vazduhu su višestruke. Vožnja bicikla ili rolera, razne igre u parku, šetnja, trčanje, skakanje po livadi ili penjanje uz brdašca - doprineće fizičkom razvoju deteta. Sa druge strane, sa toplim vremenom, izletišta i zelene površine postaju staništa insekata, koji tu mogu da budu prisutni u velikom broju i boravak u prirodi učine neprijatnim.

Poželjno je krpelja izvaditi u roku od 24 sata, ali je važno:

- Ne tretirati ga nikakvim hemijskim sredstvima (etar, alkohol, benzin, vazelin, petrolej), što bi izazvalo povraćanje želudačnog sadržaja krpelja, u kome se nalazi rikecija, izazivač Lajmske bolesti - koja može da se lako utrlja u kožu kroz oštećenja nastala pokušajima da se oštrim predmetom rilica izvadi iz kože

- Najbolje je otići u zdravstvenu ustanovu, gde će zdravstveno osoblje sterilnim instrumentima i stručno izvaditi krpelja u celosti i obraditi mesto intervencije 

- Ako sami pokušavate da izvadite krpelja važno je da ga izvadite u celosti, to jest da ga ne gnječite, ne bušite, ne cedite, ne uvrćete i komadate. Naravno, preporuka je da, iako ste ga sami uklonili, ipak posetite lekara

... pčele

Ako se radi o ujedu pčele, ne treba vaditi žaoku pincetom ili hvatanjem između noktiju, jer će se tako ostatak otrova istisnuti iz žaoke u kožu. Žaoku, praktično, treba sljuštiti tupom stranom noža ili noktom. Posebno je opasan ubod u unutrašnjost usne duplje, kada može da dođe do opstrukcije puteva za disanje. Prva pomoć je sisanje kockica leda, a treba odmah krenuti ka lekaru.

... pauka 

Pauk koji je na našem podneblju najopasniji je crna udovica, a često mesto ujeda je područje polnih organa - gde ženka ubrizga jak otrov, koji deluje na nervni sistem, pa je neophodno transportovanje do zdravstvene ustanove.

... buve 

Buve su beskrilni insekti, dugački manje od dva milimetra, koji preskaču razdaljine mnogo puta veće od svoje telesne dužine. Larve žive u pukotinama prljavih podova i na mestima gde se hrane otpacima koji trule, a kada odrastu - napadaju različite vrste toplokrvnih kičmenjaka: pse, mačke, kokoške, glodare i druge. Obično deca dođu u dodir sa buvama prilikom boravka na selu, gde ima životinja. Buve sišu krv domaćina i na mestu uboda ostavljaju blagu oteklinu sa ubodnom tačkom na sredini, nakon čega se javlja svrab. Pljuvačka buva kod nekoga izaziva alergijsku reakciju. Po povratku kući iz prirode, obavezno treba proveriti da li ima buva sa unutrašnje strane odeće. Ukoliko dođe do ujeda buve, mesto ujeda treba hladiti i koristiti preparate za ublažavanje svraba (puder, mleko). U slučaju većih tegoba koriste se kortikosteroidne masti. Ako se češanjem koža ošteti i inficira, koriste se antibiotske masti.

Dr Ljiljana Jovanović, specijalista epidemiologije